Припреме за политички дијалог

На заседање Генералне скупштине Уједињених нација отпутовала је државна делегација коју предводи председник Србије Томислав Николић, а у којој су и шеф дипломатије Иван Мркић и председников саветник Марко Ђурић.

У серији билатералних сусрета један од најважнијих биће састанак председника Србије са високом представницом Европске уније Кетрин Ештон.

Очекује се да на маргинама 67. заседања Генералне скупштине буде много полемике о предстојећем дијалогу Београда и Приштине и да се прецизира када дијалог почиње, на ком ће се нивоу водити и које ће теме бити за столом.

Пред одлазак државне делегације, потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић поручује да би отварање политичког дијалога са Приштином на највишем нивоу требало да доведе до историјског споразума Срба и Албанаца.

"Нова влада се обавезала да ће спровести све договоре постигнуте у техничком дијалогу са Приштином, али и да ће отворити политички дијалог на највишем нивоу и да ће тај дијалог водити и председник државе. Имали смо разне планове, а сада нам предстоји да имамо коначни и најозбиљнији план, уколико Србија жели да нормализује односе са Приштином", рекла је Сузана Грубјешић.

Један од првих међународних званичника с којим ће председик Николић разговарати о дијалогу са Приштином биће Кетрин Ештон.

"Председник Николић ће разговарати са Кетрин Ештон о самом наставку дијалога, када ће тај дијалог бити настављен и у ком формату. Надамо се да ће госпођа Ештон уважити наше ставове и да ће то бити неко прво изношење онога што ће се временом обелоданити као стратегија Републике Србије у даљим преговорима", рекао је Дејан Павићевић, шеф преговарачког тима.

Добро обавештени главни и одговорни уредник приштинског листа Коха диторе Агром Бајрами тврди да ће, поред Кетрин Ештон, пресудну улугу у креирању дијалога имати америчка државна секретарка Хлари Клинтон. Каже да обе имају интерес да до краја године постигну неки резултат у спољној политици.

"Постоји притисак да се постигне начелни, а не конкретни договор, ја мислим да север не може да се решава и да се договор реализује за два, три месеца, али може да се реши нека база на којој ћемо да разговарамо даље. Мислим да је то идеја", рекао је Агром Бајрами.

Бивши државни секретар Министарства за Космет Оливер Ивановић забринут је, како каже, што се Београд условљава да због отварања дијалога примени све споразуме из Брисела.

"Пример је интегрисано управљање прелазима које има озбиљну фалинку јер је наш преговарач јавно тврдио да север није обухваћен тиме и нова влада ће имати озбиљан проблем да објасни становништву да је добро да буду одвојени од Србије", рекао је Ивановић.

По повратку из Њујорка све ће бити јасније – шта од Београда очекују Вашингтон и Брисел, а где ће Приштина морати да попусти. Биће то смернице и оквир које ће Србија морати да узме у обзир када буде утврђивала своју косовску стратегију.