Косовски додатак под лупом

Здравствени радници, професори или они који раде у јавном сектору на Косову и Метохији, поред редовних плата, имају право на косовски додатак. Колико тај додатак износи и ко има право на њега у последње време, има много спекулација. Плате запослених у здравству на Косову и Метохији нису веће него у Србији, тврди директор КБЦ Приштина Стојан Секулић.

Поред зарада које им се исплаћују из буџета Србије, један део запослених на КиМ прима и плату од привремених косовских институција, такозване ваучере.

"Колики је број из КБЦ који примају ваучере не знам, али ја сам пре годину и по дана писао, писано обавестио министра здравља и министра за Kосово и Метохију и тражио њихову логистику", каже директор КБЦ Приштина Стојан Секулић.

Он додаје да није добио одговор и да је велико незадовољство што један број радника прима, а други не прима додатак.

Бивши министар за КиМ Горан Богдановић каже да није било начина да провери да ли за један посао неки примају плату од два послодавца.

"Неки председници општина примају 700 до 1000 евра, а неки начелници примају по 400 до 500, тако да све су то информације из буџета Приштине, али ми немамо доказе за то. Понављам, ми немамо начин да то проверимо", каже Горан Богдановић.

Директорка Дома здравља Грачаница Рада Трајковић мисли, пак, да су косовске институције транспарентне и да ресорна министарства посредним путем могу да дођу потпуно до података.

"И мислим да су долазили до података, али то се завршава тако, више одговара медијска хајка него суштина у смислу доказа и папира", додаје Трајковићева.

Дупле плате наслеђе су с краја деведесетих, каже председник косовске општине Грачаница Бојан Стојановић и додаје да је систем градио неко други, а није оставио траг по ком основу.

"Oво траје од 2000. године и био је много већи број људи, а нико није могао да нађе ни снаге ни воље да нађе модел како то да се реши", истиче Стојановић.

"Сада, да ли неко може да ради један посао да прима на два места плату, да ли неко не може, ко су ти људи, како их евидентирати, ствара проблеме и нама је, једноставно, то сурова чињеница", објашњава председник општине Грачаница.

Осим о ваучерима, у медијима се говори и о манипулацијама са косовским додатком. У вези са њим, све спекулације разјасниће попис становништва коме се надају у Канцеларији за Косово и Метохију.

"Један од разлога зашто ја тражим да се уради попис становништва на КиМ јесте да сазнамо колико живи, где. Не мислим да се на исти начин треба наградити онај који живи 15 дана на КиМ и онај који живи 365 у години, а поготову онај који ту живи са породицом. Ја само желим да он буде праведније распоређен, не сме да буде укинут", каже директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин.

Према незваничним подацима, најмање две и по хиљаде Срба на Косову и Метохији, поред плате и косовског додатка, које исплаћује Србија, добија још и ваучер привремених косовских институција.