Јавна предузећа тест за Владу

Најављени закон о професионализацији јавних предузећа требало би да буде прелазно решење до усвајања Закона о јавним предузећима. Проћи ће неколико месеци док први човек на челу неког јавног предузећа не буде изабран преко конкурса. Програмски директор организације ''Транспарентност Србија'' Немања Ненадић истиче да ће избор руководстава јавних предузећа и контрола њиховог рада бити један од кључних тестова Владе.

''Треба видети шта ће у том новом закону писати, ја мислим да је најважније да се промени Закон о јавним предузећима тако да се пропише да то буду стварни конкурси засновани на неким релевантним критеријумима, а не нешто фингирано што би послужило форме ради'', наводи Ненадић.

На питање колико је реално да се партије заиста одрекну јавних предузећа, Ненадић истиче да су шансе за неке крупне промене биле много веће у предизборно доба када су партије биле спремне да дају јаснија обећања и када је постојала шанса да се измени тај закон.

''Све оно што може бити предмет утицаја, а то су и јавна предузећа, долази на дневни ред, што смо видели из изјава политичара'', наводи Ненадић.

Градоначелник Новог Сада недавно је изјавио да је у том граду број запослених у Јавном комуналном предузећу за 10 одсто већи, док је ДС покренуо дисциплински поступак против својих кадрова који су запошљавали рођаке у Нишу.

Немања Ненадић истиче да је у местима која су сиромашнија и која немају много приватног сектора израженија тежња да се људи запосле било у јавним предузећима, било у локалним самоуправама.

"Али генерално, принцип функционисања ствари је исти и то је оно што мора да се промени. Мора да се промени ситуација у којој избор руководиоца јавних предузећа зависи искључиво од политике, мора да се промени ситуација у којој јавна предузећа нису подвргнута ефикасном надзору'', наводи Ненадић.

Најаве министарке енергетике да ће тражити да се испитају пословања ЕПС-а и Србијагаса, Немања Ненадић оцењује као међупартијску, а не институционалну контролу.

''Међупартијска контрола никада не може у потпуности да замени институционалну и нама треба институционална контрола, да у редовном току јавна предузећа буду испитивана и да се ревизорске контроле шаљу кад год за то има повода. Међутим, у одсуству институционалне контроле и та међупартијска може имати неког ефекта какав год да јој је мотив. Тако да, нећемо имати штете, а користи може да буде'', истиче Ненадић.

Унија послодаваца недавно је затражила да се испита имовина директора јавних предузећа. Немања Ненадић наводи да постоје два органа која то могу да ураде. "Агенција за борбу против корупције прима извештаје о имовини јавних функционера и врши контролу тачности и потпуности тих података. Ако утврди неке несагласности може да покреће даље поступке", објашњава Ненадић.

Међутим, како наводи, њени капацитети су ограничени а сматрају и да им овлашћења нису адекватна. "Други орган је Пореска управа која унакрсне провере имовина и прихода може да врши за било ког пореског обвезника, па и за директора јавних предузећа", каже Немања Ненадић.

Програмски директор "Транспарентности" истиче да је током изборне кампање било више прекршаја закона од стране политичких партија.

''Имали смо неколико врста кршења закона или сумњивих ситуација. До данас још увек нису поднети извештаји о финансирању кампање у великим градовима попут Београда, Новог Сада, за војвођанске изборе од стране кључних актера попут Демократске странке, Српске напредне странке и других који су ту били најзаступљинији", наводи Ненадић.

Други вид прекршаја је, како додаје, што поједини трошкови кампање нису били пријављени. "На приме, у извештају СНС-а нема података о трошковима митинга и конвениција, којих је било, или о оглашавању у штампаним медијима. Готово код свих већих странака смо уочили да нису били пријављени трошкови превоза учесника на неки од предизборних скупова'', истакао је Ненадић.