Предложене измене Закона о НБС

У Скупштину Србије око 11 сати стигао је Предлог измена и допуна Закона о Народној банци Србије (НБС) којима се мења процедура престанка функције челника НБС. Парламент ће на сутрашњој седници разматрати измене које је предложило 105 посланика. Странке различито коментаришу могућност да, после усвајања ових измена, буде смењен гувернер Дејан Шошкић, док међународне финансијске институције не гледају благонаклоно на измене Закона о НБС.

У предлогу закона наводи се да ће гувернер, вицегувернери, директор нове Управе за надзор над финансијским институцијама и чланови Савета НБС бити изабрани у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона, а да ће постојећи обављати функцију до избора нових функционера.

У образложењу закона истакнуто је да се изменама закона "не дира у самосталност и независност централне банке", а да су измене усмерене на то да се повећа надзор Народне скупштине над НБС у складу са уставним одредбама.

Кључне новине које доноси овај предлог закона јесу враћање надзорне функције Народној скупштини, избор свих функционера НБС у парламенту, проширивање надлежности Савета НБС, те ограничавање овлашћења гувернера и Извршног одбора.

Новине су, такође, и образовање Управе за надзор финансијских институција у оквиру НБС, измена мандата чланова савета, ограничење накнаде по престанку функције, прецизирање забране кредитирања државе, регулисање интерне ревизије, прописивање прекршаја и заштитних мера за непоштовање забрана.

Такође, циљ корекција је, како је наведено, и побољшање пруденционе и контроле пословања финансијских институција од стране Народне банке, повећање одговорности органа Народне банке, делимично ограничење и прецизирање овлашћења гувернера и Извршног одбора НБС.

Предлаже се да се овај закон донесе по хитном поступку "услед околности које нису могле унапред да се предвиде".

Нарочито оправдани разлози због којих се предлаже да овај закон ступи на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику РС су у потреби да се пословање НБС у најкраћем року усклади са уставним одредбама, као и да се што пре обезбеди несметано функционисање органа НБС.

Одвајања монетарне од надзорне функције

Предвиђа се образовање посебне организације - Управе за надзор над финансијским институцијама, која треба да обезбеди већу независност у надзору и контроли НБС над банкама и другим финансијским институцијама.

Како је објашњено, тај модел одвајања монетарне од надзорне функције у оквиру централне банке одговара моделу ирске централне банке и на тај начин обезбедиће се боља контрола бонитета, финансијских извештаја и пословања банака и других финансијских институција и боља заштита корисника финансијских услуга.

Директора Управе за надзор бира Скупштина на предлог Одбора за финансије и он је, поред гувернера и вицегувернера, члан Извршног одбора.

Утврђивање и доношење стратегије управљања девизним резервама одваја се од вођења политике девизних резерви. Јер, како се наводи, потребно је да, уместо Извршног одбора, Савет НБС доноси стратегију управљања девизним резервама као посебан документ у оквиру којег ће се кретати политика коју утврђује и води Извршни одбор.

Мандат члана савета траје пет година уз могућност поновног избора, уместо досадашњих шест.

Проширује се надлежност и овлашћења Савета НБС. У надлежност савета пренето је да на предлог Извршног одбора доноси стратегију управљања девизним резервама, одлучује о чланству у међународној финансијској организацији и институцији, бира руководиоца у организационој јединици за послове интерне ревизије.

Функција спољне ревизије

Прецизира се функција НБС у вези са платним прометом јер је, како се наводи, потребно да централна банка има обавезу и мора да интервенише приликом незаконитог пословања банака са иностранством.

Предвиђено је да Народна скупштина потврђује Статут НБС, јер се многа важна питања тим документом регулишу, што није само од значаја за унутрашњу организацију и рад централне банке.

Мења се начин избора спољног ревизора. Функција спољне ревизије је, заправо, најважнија у контроли рада централне банке, зато је важно да спољног ревизора именује Савет уз учешће представника Одбора за финансије, наведено је у предлогу.

Задржано је решење да се избор ревизора врши у поступку јавне набавке, али је одређено да комисију чине два члана Савета, члан Одбора за финансије и службеник за јавне набавке запослен у НБС. Чланове комисије за набавку именује Одбор за финансије.

Уређује се и унутрашња ревизија, а предвиђено је да у циљу боље контроле рада управе Народне банке, руководиоца Интерне ревизије бира Савет на основу спроведеног јавног конкурса, као и да Савет усваја план ревизије, а да се ревизија може извршити и на захтев Извршног одбора, гувернера или директора Управе за надзор.