Аналогија – Чаба Силађи: Узалуд сам био галамџија, резултата неће бити

Освајач бронзане медаље на Европском првенству у кратким базенима 2009. у 50 метара прсним стилом и власник два државна рекорда по oдласку у пензију говорио је о свим проблемима с којима се сусретао током каријере, лошим условима и како је истрајао кроз њих зарад резултата.

"Ми смо земља која је изродила велике пливаче, пливачице, ватерполисте, а вода је или врела или ледена. Сматрам да сам иначе у својој каријери био галамџија и био тај који, можда глупо звучи, али подиже неку револуцију, користи друштвене мреже да подигне свој глас против лоших услова, али углавном се то завршило на неким разговорима у четири зида са дигнутим кажипрстом. Схватио сам да једино што могу је да направим и себи штету и чак штету можда свом клубу, можда свом савезу или тренеру. У суштини, резултата неће бити. Тако да се никад се нисам плашио да кажем и у јавности чињенично стање, али нажалост, углавном, то није давало резултате", говорио је Силађи у @analogija-podkast.

Споменуо је момак из Сенте и неостварени пун потенцијал пројекта академије Милорада Чавића у Крагујевцу.

"Кад је Милорад Чавић отворио своју академију, отишао сам на позив Себастијана Хигла, који ми је био тренер од тог периода, па још наредне три године. Чуо сам која је прича и замисао од тог пројекта. То је био један интернационални пројекат, где сам свог пријатеља из Истанбула довео у Крагујевац, из Северне Македоније, још неколико талентованих пливача из Србије. Делили смо једну кућу, нас тројица. Чудан, другачији је тамо био живот. Не само због тога што је то јужније, него и структура људи и екипа је била сасвим необична и био је то један занимљив пројект. Нажалост, није дуго живео, али то је нека друга прича и то нека друга особа треба да исприча", присетио се Силађи.

После неуспелог покушаја да се пласира у полуфинале на 100 метара прсно на Олимпијским играма у Токију, дошло је доба да се размишља о пензији.

"Нисам задовољан, наравно. Да ли је очекивано или не? О томе можемо целу емисију да снимамо, али то би била класична спортска емисија. Нисам задовољан ни својим перформансом, ни тренеровим перформансом, ни условима које смо имали и све је то у ствари кулминирало тамо. Мислим да сам и ја то очекивао и знао сам у дубини душе да то није то. Да ли није рад био прилагођен мојим годинама, мојим способностима или просто није могло боље? То је опција и то треба да се прихвати. Моја једина борба после Токија је била да прихватим да се то десило и да то је било ван моје моћи. Оно што је најбитније за мене јесте свест да сам дао све од себе, да сам урадио апсолутно све што сам могао. Ангажовао сам све људе око себе да ми помогну и велико им хвала на томе, јер мислим да је овај сценарио много бољи за моје ментално здравље и сад и за десет година", нагласио је Силађи, коме је приређена лепа церемонија повлачења на базенима СЦ "Милан Гале Мушкатировић".

У подкасту се дотакао и тема као што су физичка и психичка борба, прилагођавање на различите градове у којима је тренирао током каријере, као и интересантни одабир факултета.