Пандемија новог грипа умереног интензитета

Светска здравствена организација објавила је да је од пандемијског грипа, према најновијим подацима, у свету досад преминуло најмање 11.516 особа.

То значи да је број званично пријављених смртних случајева од новог грипа у односу на последњи извештај СЗО повећан за готово 1.000, преноси Ројтерс.

СЗО напомиње да је у Северној Америци и западноевропским земљама тачка највеће активности вируса Х1Н1 већ прошла, као и да се у деловима Азије бележи смањење ширења заразе.

У САД и Канади овај вирус је још географски раширен, али је знатно смањена учесталост болести налик грипу. Такође је регистрован пад броја пацијената који су послати на болничко лечење и броја умрлих.

На старом континенту је преношење вируса Х1Н1 још свуда распрострањено, али се раст његове активности бележи само у централним и источноевропским земљама.

Тачне процене морталитета од новог грипа биће могуће тек годину до две, пошто пандемија достигне врхунац, наглашавају у СЗО.

Тестирање је скупо и захтевно и у многим сиромашним земљама не успева да се утврди узрок смрти зато што је фаталан исход респираторних болести, укључујући запаљење плућа, у њима чест.

Вакцине из донација

СЗО истиче да та бројка из више разлога не даје праву слику мораталитета током пандемије, који је без сумње већи него што указују лабораторијски потврђени случајеви.

Од сезонског грипа у свету сваке године умре 250.000 до 500.000 људи, али су то процене дате на основу статистичких модела.

Ти модели користе податке из смртовница и медицинске статистике смртности из свих узрока, да би се прорачунао тзв. "прекомерни морталитет", који се појављује у зимским месецима, кад су вируси грипа широко распрострањени међу становништвом, објашњава СЗО.

Док код сезонске индфлуенце око 90 одсто смртних случајева отпада на старије особе које често пате од једне или више хроничних болести, од пандемијског грипа често страдају знатно млађе особе, нарочито оне из ризичних категорија, напомиње СЗО.

У саопштењу се наводи да ће до краја године СЗО упутити дониране вакцине против вируса Х1Н1 у Азербејџан и Монголију - прве од 95 сиромашних земаља којима намерава да наредних месеци обезбеди до 10 одсто потребних вакцина.

Вакцине из донација произвођача и богатих држава би ускоро требало да стигну и у Авганистан.

У тим земљама приоритет за вакцинацију имаће здравствени радници и особе под највећим ризиком од новог грипа.

Прве пошиљке садржаваће довољно доза за имунизацију око два одсто становништва.