Шта је вирус АХ1Н1

Нови грип А Х1Н1 грип је нова инфлуенца вируса која изазива болест код људи. Вирус инфлуенце Х1Н1 настао је мутацијом хуманог, птичјег и свињског вируса.

Вирус се шири са човека на човека баш као што је случај и са обичним грипом. Докази тренутно указују на то да је главни начин преноса новог вируса АХ1Н1 са човека на човека путем респираторних капљица које се избацују током говора, кијања или кашљања.

Преноси се и индиректно, преко руку или када се капљице из секрета носа и грла нађу на предметима које свакодневно користимо.

Заразност је највећа одмах по настанку симптома и најчешће траје 5 дана (код деце до 7 дана), док инкубација траје од три до пет дана, а први симптоми су кашаљ, цурење из носа, кијање и повишена температура.

Највећа брига око овог вируса потиче од чињенице да је у питању нови вирус на који људи немају или имају минимално развијен имуни одговор.

Сваки пети човек који буде добио нови грип неће имати никакве симптоме, али преносиће вирус другима. То практично значи да ће између 15 и 20 одсто људи бити заражено новим грипом Х1Н1, а да уопште неће знати да је болесно, због чега је и повећан ризик ширења заразе у једној сезони.

Симптоми новог грипа 

Институт за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" објавио је списак симптома који могу указати на нови грип, погоршање и прогресију болести и мере превенције.

Прогресија може бити веома брза, због чега је неопходна појачана медицинска пажња оболелих особа, али и оних код којих постоји сумња да су заражени вирусом А (Х1Н1).

Упозоравајући симптоми су:

1. Отежано дисање
2. Плаветнило/цијаноза
3. Крвав или обојен спутум (слуз)
4. Бол у грудима
5. Погоршање менталног статуса
6. Висока температура током три дана
7. Низак крвни притисак.

Овај грип може да изазове и веће компликације као што су: упала уха, упала плућа и бронхитис, грчеви, токсични шок, Рејев синдром (тешка упала мозга), упала срчаног мишића, Гилен-Бареов синдром (оштећење нервног система), ошећење мозга.

Стручњаци се слажу да је болничко лечење неопходно само у тежим случајевима.

Код одраслих особа неопходна је хоспитализација ако постоји: упала плућа, бронхитис, нека друга већа упала, повишен шећер, болест срца, проблеми у раду бубрега или јетре.

У случају оболеле деце, све зависи од здравственог стања. Ако дете болује од астме, неке болести срца или дијабетеса, бронхитиса или упале плућа неопходна је хоспитализација.

Када су деца у питању, први симптоми су незаинтересованост за игру, губитак живахности, отежано устајање.

Почетак епидемије

Иако су тачно време и место избијања пандемије непознати, сматра се да се болест прво појавила у Мексику, а нови сој вируса је клинички идентификован 24. априла 2009. године.

Први потврђени случај заразе грипом A (H1N1) се догодио у градићу Ла Глорија у мексичкој држави Веракруз, када је 2. априла 2009. оболио четворогодишњи Едгар Енрике Хернандез. Он се данас сматра „нултим пацијентом", али се у међувремену потпуно опоравио од последица заразе.

Изоловани случајеви болести су се убрзо појавили широм Мексика и Сједињених Америчких Држава.

Због оваквог развоја догађаја Светска здравствена организација је 29. априла подигла ниво пандемијског степена приправности на 5. степен, док је пандемија званично проглашена 11. јуна.

Упркос нивоу приправности, СЗО је указала на то да се већина заражених људи потпуно опоравља без потребе за медицинском интервенцијом или антивирусним лековима.

Од 24. априла до 6. маја у Мексику су биле затворене све школе и факултети, а такође су била оложена сва јавна догађања. У САД је било затворено преко 400 школа због сумње на грип A (H1N1) међу ученицима.

За означавање болести је у почетку коришћен термин „свињски грип". Због бојазни да ће употреба тог термина довести до смањене потражње за свињским месом, почели су да се користе и други називи за ово обољење: „мексички грип", „нови грип", „грип H1N1", „северноамерички грип", „новел грип"...

Нагло ширење грипа током јесени и зиме представља сезонску епидемију грипа и сматра се да због високе заразности од пет до 15 одсто светске популације оболи од грипа.

За разлику од сезонског, у току пандемије Х1Н1 заразност, број оболелих и смртност су знатно већи.

Око 70 процената људи заражених новим грипом који су задржани у болницама на лечењу имају једну или више болести и самим тим спадају у вискоризичну категорију за озбиљне проблеме и од обичног сезонског грипа.

У високоризичну категорију спадају труднице, дијабетичари, срчани болесници, асматичари и бубрежни болесници.

Епидемиолози кажу да постоје значајне разлике између случајева пријављених током пандемје и оних који се региструју током сезонске инфлуенце.

То значи да су пандемијом захваћени претежно млађи, код којих се углавном описују случајеви тешке или фаталне болести.

До данас, највећи број случајева и смртних исхода региструје се код одраслих испод 50 година, у односу на ретке случајеве смртног исхода код старијих.

Код сезонског грипа се око 90 одсто тешких и фаталних случајева дешава код људи од 65 година или старијих.

Повећан ризик током трудноће је конзистентно добро документован из различитих земаља, а значајност ризика је утемељена и у чињеници да су чешће заражени млађи људи.

Такође и респираторне болести, посебно астма, кардиоваскуларне болести, дијабетес и имуносупресија су стања која повећавају ризик од тешке и фаталне болести, а Светска здравствена организација процењује да широм света живи више од 230 милиона људи са астмом и више од 220 милиона људи са дијабетисом.

Неколико студија у свету је указало и на висок ризик за хоспитализацију и смртне исходе међу маргинализованим популацијама које живе у лошим социо-економским условима, а који је и до пет пута већи у односу на општу популацију, јер је условљен и лошим животним стандардом и здравственим стањем ових особа.

Х1Н1 нови грип не може се добити исхраном свињским месом или производима од свињског меса.

Нови грип није болест коју проузрокује исхрана, нови грип је респираторна болест. Свињско месо и сви производи од меса, месне прерађевине или јела која садрже и свињско месо, су безбедна када се користе на начин како је назначено на паковању.