Утицај економске кризе на ментално здравље

Светска здравствена организација упозорава да ће економска криза имати негативан утицај на опште ментално здравље, па и на повећање броја самоубистава.

Стотине милиона људи широм света већ имају менталних проблема попут депресије и биполарног афективног поремећаја, то јест маничне депресије, а светска економска криза могла би да погорша стање код ментално лабилних особа.

Немогућност појединца да се избори са сиромаштвом и незапосленошћу, пре или касније, утицаћа на здравље, физичко или ментално.

Према проценама СЗО, највећи утицај кризе највероватније ће осетити становништво земаља ниског и средњег стандарда где је приступ одговарајућој терапији често ограничен.

"Не би требало да нас изненади турбуленција и могуће последице текуће финансијске кризе, али не смемо то ни потценити. Људи који су у невољи не добијају довољно помоћи", рекла је генерална директорка СЗО Маргарет Чен.

Према њеним речима, сиромаштво и појачан стрес који оно изазива, укључујући насиље, социјално искључење и константну несигурност, у директној су вези са појавом менталних поремећаја.

"Не би требало да нас изненади растући тренд последица стреса, броја самоубистава и менталних поремећаја", истакла је Чен.

Становништво сиромашних држава на удару

Генерална директорка Организације указала је на забрињавајући степен "одсуства бриге" о неким пацијентима, нарочито у најсиромашнијим и средње богатим државама у којима се и налазе три четвртине процењеног броја оболелих.

Владе држава морале би да уврсте бригу о менталном здрављу у основну здравствену заштиту, сматра Чен.

"Економска криза која погађа нашу земљу оставља велике последице на психолошко стање нације, а пре свега на радно активно становништво, које је најугроженије отказима, претњама губитка радног места и разним другим притисцима и злоупотребама од стране послодавца", истакла је психолог Марина Томић из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Елементарна егзистенција је угрожена, што на крају доводи до опште несигурности и депресије.

Према речима Томићеве, економска криза изазива депресију и угрожава све друштвене слојеве, од деце до пензионера и директно се одражава и на породицу.

Нада у бољи живот

Професор Филозофског факултета Жарко Требјешанин указује да су се од 2000. године многи понадали бољем животу, због чега ће их криза погодити далеко више јер су имали велика очекивања.

"Како ће људи поднети ефекте светске економске кризе умногоме зависи од тога колико ће она бити озбиљна и колико ће трајати", објаснио је Требјешанин, додајући да је важно да ли ће држава предузети одговарајуће мере за сузбијање ефеката кризе.

Према његовим речима, сваком човеку најтеже је да се носи са кризом када има утисак да је остављен на цедилу и да никога не занима, да нема адекватних мера, да се не реагује брзо на губитак посла, на осиромашење и смањивање плата.

С друге стране, у Србији је, због изложености становништва дешавањима у последње две деценије, у порасту број психичких поремећаја изазваних стресом.

Грађани су били изложени ратовима у региону, хиперинфлацији, санкцијама, бомбардовању, транзицији, финансијској кризи и високој стопи незапослености.

Званични статистички подаци указују да већину тешких кривичних дела почине управо особе са психопатским поремећајем.

Бес, фрустрације и депресија

Најмонструознија убиства у Србији у последњих неколико година починиле су особе за које се испоставило да су лечени психијатријски болесници или да имају тежи психички поремећај.

Психијатри наводе да су за психички оболеле насиље и претња само начин да дођу до оног што желе, као и да превазиђу тренутну љутњу, бес, фрустрираност и депресију.

На основу статистичких података, стручњаци закључују да је ментално здравље становништва Србије све лошије.

Сваки четврти грађанин Србије болује од депресије, више је самоубистава, а насиље је у екстремном порасту.

Према подацима СЗО, једна од четири особе у неком периоду живота има проблем са менталним здрављем.

"Постоје јасни докази да су самоубиства у вези са финансијским катастрофама. Не причам о милионеру који скаче кроз прозор, већ о сиромашним људима", истакао Бенедето Сараћено, директор Одсека за ментално здравље и злоупотребу супстанци при СЗО, додајући да може да се очекује да глобална криза остави последице на "стабилност заједнице и породице".