Буђ може угрозити здравље

Експерт за гљивице Џаон Бенет није веровала у тврдње да је такозвана токсична буђ узрок синдрома "болести у згради" док јој дом у Њу Орлеансу није био потопљен током урагана Катрина 2005. године.

Непријатан мирис који је потицао од црне слузаве материје која се развила у њеној кући, подстакао је Бенетову да промени фокус њених истраживања и покуша да открије да ли и на који начин, гљивице које су "окупирале" већи део поплављених кућа могу да утичу на здравље људи.

"Због ужасног мириса почела сам да верујем у нешто у шта никада пре нисам - да постоји 'синдром болести у згради'", навела је Бенетова.

Буђ може потенцијално изазвати болест код одређених подложних особа преко органских једињења која се налазе у ваздуху, гасних облика хемикалија које производе организми када у процесу метаболизма прерађују храну, сматра Џоан Бенет, али то још није успела да покаже и у лабораторији.

Своје откриће Бенетова је представила на заједничком састанку Америчког микробиолошког друштва и Америчког друштва за нфективне болести.

Бенетова је тестирала различите врсте плесни на ваљкастим црвима у лабораторијским условима.

"Некада црв настави да плива, некад не уради ништа, а некада поједе гљивице", каже Бенетова додајући да она "у ствари трага за нечим што никада није откривено, методама које никада нису спроведене".

И поред тога, хиљаде тужби поднеле су особе које су тврдиле да су се разболеле од буђи која се налазила у њиховим домовима или у просторијама у којима су боравиле, радећи.

Питање генетике

Доктор Дејвид Денинг са Универзитета Манчестер у Великој Британији тврди да је могуће да буђи и гљивице емитују органска једињења која се после налазе у ваздуху.

Уколико то буде доказано, могла би се направити и основа за дијагностиковање болести изазваних гљивицама, највероватније користећи анализу даха.

Особе са гљивичним обољењима плућа, попут аспергилозе, испуштале би у околину таква једињења при дисању.

"Одређена група тежих асматичара, што је око милион људи у свету, осетљиви су на бројне врсте гљива међу којима су аспергилис (Aspergillis) и кандида (Candida)", истакао је Денинг и додао да је то готово сигурно питање генетике.

"Ако неко има предиспозицију да оболи од астме, највероватније ће бити осетљивији и на гљивична обољења", навео је Денинг.

Доктор Дејвид Голдман, педијатар из Њујорка, наводи да је на његовој општини диспропорционално висок ниво оболелих од астме, за шта делимично криви Cryptococcus neoformins, микробе који се налазе у голубијем измету, а изазивају болест код особа са нешто слабијим имунитетом.

"Сматрамо да гљивице доприносе развоју астме тако што мењају начин на који реагује имуни систем", истакао је доктор Голдман.

Код астматичара чија терапија укључује антигљивичне лекове, попут итраконозола и флуконазола, приметно је повлачење или слабљење симптома тежих облика астме, истакли су доктори Голдман и Денинг.

То потврђује теорију да гљивице погоршавају стање и појачавају симптоме атме.

Џоан Бенет и доктори Голдман и Денинг сложили су се да комбинација фактора генетске предиспозиције и атипичне активности гљивица може довести до болести.

"Већа је вероватноћа да је у питању привремено угрожавање задравља, а не смртоносна болест", нагласио је Денинг.

"По свој прилици, стално удишемо стотине спора. Најчешће се разболимо ако нам је ослабљен имуни систем или смо генетски подложни алергијама", рекла је Бенетова.