Ерхард Древс: Политичко, а не војно решење

Командант Кфора генерал Ерхард Древс, у интервју за сајт немачких оружаних снага, Bundeswehr.de, говорио је о ситуацији на северу Косова и о улози међународних снага у разрешењу актуелне кризе.

Господине генерале, како се развијала ситуација на северу Косова од јула 2011. године до данас?

Догађаји су почели 25. јула, када је косовска влада једнострано покушала да спроведе свој суверенитет и на северу Косова и да успостави поуздан гранични и царински режим на северу Косова. Овај покушај је тамо наишао на отпор становништва, што се и могло очекивати. После тога је постигнут прелазни споразум, након чега је Кфор ставио ситуацију под своју контролу.

Косовска влада је, затим, у сарадњи са Еулексом поново успоставила гранични режим, што је наишло на снажан отпор становништва. То се манифестовало у виду подизања бројних блокада. Од тада Кфор – и Еулекс – у овој области могу само ограничено да испуњавају свој мандат пошто су становници од своје области направили такорећи тврђаву. То је стање које не може трајно да остане тако, зато што води ка трајној подели Косова.

Које стране у позадини вуку конце?

Више фактора потхрањује отпор српског становништва на северу Косова. Свест свих српских грађана и локалних лидера у овој области да припадају Србији, а не држави Косово. То је свест која се није променила за последњих 12 година. Други елемент су структуре привредног криминала које су у последњих 12 година направиле добре послове, свесне да не постоји гранични режим. И ова група има велики интерес у томе да се одржи ситуација која је претходно постојала, а тиме и њихов модел пословања. Они искоришћавају политичку ситуацију и свест становништва, и подржавају и подстичу отпор.

Шта даље са барикадама грађана?

То не могу да кажем. Знам само једно: војска је тешко у стању – Кфор нема ни намеру – да насилно уклони барикаде. Разлог за то јесте у чињеници да је воља народа да пружи отпор толико јака, подржавају је криминалне мреже и влада у Београду, тако да ми полазимо од тога да, ако се уклони једна барикада – средства за то имамо – у најмању руку истом брзином ће настати нове. То тренутно не бисмо могли да спречимо.

Реално, барикаде представљају само физичку препреку. На политичке, менталне препреке у главама људи не може да утиче војска, већ само политика. Ту се пита међународна заједница, ту се пита Београд и влада у Приштини да би се дошло до политичког решења. И то до решења које укључује и људе на северу Косова.

Ако Кфор заиста уклони једну или другу барикаду, онда то има тактичку позадину, рецимо да би се побољшала слобода кретања. Али насилно уклањање свих барикада није крајњи циљ.

Да ли очекујете даљу ескалацију?

До ескалације би могло да дође као последица већег избијања насиља. То се, свакако, неће десити несразмерним поступањем Кфора. До ескалације би могло да дође, ако би влада у Приштини изгубила стрпљење и покушала да спроведе пун ауторитет и на северу Косова. Поврх тога наравно, заинтересовани кругови са севера Косова могли би да изазову ескалацију. То треба спречити.

Ја не гледам на реакцију становништва као на побуну, већ више као на неку врсту генералног штрајка, као револт становништва каквог је већ било у политички развијенијим државама Средње Европе.

Међутим, тренутно се не одвија дијалог владе са људима и одговарајуће обучене полицијске снаге овде не постоје у довољном броју или немају ауторитет да буду ефикасне. То је разлог нашег ангажовања и поред малобројних ангажованих полицајаца Еулекса, ми смо ти који морамо да изађемо на крај са ситуацијом.

Може ли сад уопште да се говори о политичким напорима Приштине и Београда?

У дијалогу у којем посредује ЕУ, а који је прекинут после 25. јула и који се сад наставља, мораће, осим за мања техничка питања, да се нађу и далекосежнија политичка решења. По мојој процени, то тешко да ће утицати на ситуацију на северу Косова наредних недеља и месеци пошто се од Србије, која се до маја 2012. године налази у предизборној кампањи, не може очекивати велики помак.

Мора да дође до дијалога који би водили одговорни људи у Приштини са становништвом на лицу места. Овај дијалог је тек у зачетку и још није донео никакав резултат.

Да ли Кфор не уклања барикаде на северу зато што не расположе довољним снагама за то или зато што то не сме?

Ја немам забрану деловања када је реч о уклањању барикада које су бројне. Али уклањање барикада без тактичког циља не доводи ни до чега, пошто је брзина постављања нових барикада бар исто онаква као и брзина којом Кфор може да уклони барикаде. А уклањање барикада је увек повезано са ризицима по живот. И кажем изричито: мање за војнике Кфора, већ за људе који су на барикадама.

Ови људи нису криминалци, нису ни политичари, већ су они инструментализовани. То су обични, просечни људи који су или за то плаћени, или су чак приморани да буду на барикадама, који као, рецимо, у јавној служби имају избор или да буду на барикадама или да буду отпуштени. Нема смисла јачати одбојан став тих људи тиме што би се барикаде насилно уклониле или се чак ризиковало да буде повређених или убијених, а да иза тога нема разумног смисла.

Немам никакве рестрикције по питању барикада. Али имам своје идеје са каквом сврхом и циљем треба ићи на једну или другу барикаду.

Неке барикаде су, међутим, већ уклоњене. Како је то протекло?

Физичке барикаде нису проблем. Све ове барикаде које су, рецимо, направљене од дрвећа или камиона, земље или шљунка, могу се уклонити средствима која Кфор има. Теже је кад су на овим барикадама људи. Ту у суштини војска мора да поступа као што би то чинила полиција приликом сличних протестних акција.

Сетим се само Горлебена где је свака особа појединачно морала да буде склоњена са барикаде. То је поступак који може да потраје. У међувремену, друга страна има могућност да новим људима повећа број на барикадама, што се и дешава.

Моје начело је да код одређеног броја људи на некој барикади, такав приступ нема смисла зато што се повећава ризик да буде повређених или убијених што је више људи на барикади. Током уклањања неке барикаде, ми, наравно, можемо да користимо несмртоносна средства, као што су, рецимо, бибер-спреј или сузавац. Али становништво је спремно за то. Кад људи на барикадама схвате да Кфор намерава да уклони барикаду, окупе се одговарајуће групе људи који имају заштитне маске.

Војници Кфора некад стоје очи у очи са људима на барикадама. Понекад су војници вербално нападнути. Како реагујете на то?

Наши војници – највећим делом немачко-аустријски батаљон оперативне резерве – досад су се одлично држали. То не важи само за задатке које су испуњавали, већ и за то како су радили у делимично непријатним условима. То важи и за начин опхођења према противницима који, наравно, желе да провоцирају војнике Кфора. То захтева велику дисциплину и моћ расуђивања.

Војници који, у суштини, на првој линији стоје у све горим временским условима, заслужују моје највише признање.

На барикадама нема само до вербалних напада, било је и повређених војника. Да ли сте задовољни садашњим санитетским збрињавањем?

По мом мишљењу, уопште нема разлога за жалбе. Досад нисмо имали проблема са збрињавањем или евакуацијом болесних или рањених војника. У трупама имамо довољно санитетских снага и имамо болницу у Призрену. Осим тога, са Американцима имамо могућност спасавања из ваздуха.

Косовска председница Атифете Јахјага рекла је да Кфор и убудуће треба да се "супротстави екстремистима који желе насиљем да остваре политичке циљеве". Да ли је Кфор тиме инструментализован?

Косовска влада је, наравно, изразила извесна очекивања од међународне заједнице – а тиме и Кфора. Али она мора да схвати да ни Кфор ни Еулекс нису инструмент косовске владе. Ја се оријентишем према мандату по којем Кфор треба да делује. Оријентишем се према начелним директивама које добијам из Брисела и одговарајућих штабова. Никако се не оријентишем према очекивањима владе у Приштини. Најбоље би било да се захтеви из Приштине покривају мандатом и директивама које добијам из Брисела. Али Кфор тиме ни у ком случају није инструментализован од стране Приштине.

Да ли ће Кфор и независно од ситуације на северу 2012. године наставити да смањује своје снаге?

У главном штабу НАТО-а, а и у државама које шаљу своје трупе, од октобра је јасно да се у начелу жељено смањење војника не може одвијати према календару, већ према догађајима. Све док се ситуација не развија позитивно, сви се слажу да сада не може да уследи даље редуковање снага.

Нова процена ситуације у погледу првобитно планираног смањења снага за половину уследиће на пролеће. Онда ће се показати да ли је и у ком обиму могуће смањење снага. То у овом моменту не могу да проценим. Не треба се оријентисати према календару, већ према ситуацији.

Да ли то може да значи и да ће Кфор поново имати више војника?

Не. Мислим да су снаге које сад стоје Кфору на располагању, у принципу довољне за задатак који има. Поред тога, имамо још један резервни батаљон који ће, вероватно, привремено и даље остати у мисији. Други резервни батаљон је у Италији, спреман и расположив. Тренутно нам нису потребне додатне војне снаге.

Мисија на Косову се ретко налази у средишту пажње. Ви сте командант једне заборављене мисије?

Мисија Кфора је доспела у други план због мисије у Авганистану која је захтевнија и где је насиље интензивирано. Као командант Кфора желим да тако и остане. Желео бих да будем командант једне мало приметне мисије, ако мисија поприми позитиван правац. То онда није ништа лоше.

За последњих 12 година, мисија је, у суштини, протекла позитивно. Желим да на северу дође до трајног политичког решења да би се тиме пружила могућност мисији Кфора да опет иде у позитивном смеру.

Да ли је то уједно и Ваша лична жеља за нову 2012. годину?

Желим политичко решење за север Косова које ће задовољити све стране. То је, уосталом, и жеља више од 90 одсто становника Косова. Желим и приближавање Косова и Србије Европи – и када је реч о побољшању економских услова.

Кључне речи: Божић и Нова година. Какви ће бити Божић и Нова година за војнике Кфора? Мирнији?

Ја нисам пророк, наравно. Што се тиче јужног дела, могу да замислим мирне божићне празнике. Додуше, на северу увиђам чињеницу да већина људи тамо припада Српској православној цркви која слави Бадње вече 6. јануара. И не верујем да ће они узети у обзир немачке, односно средњоевропске обичаје.

Наше трупе ће и на Божић морати да се оријентишу према ситуацији каква тада буде постојала на северу.