Нова географија светске дипломатије, или како је Кина претекла САД

Сједињене Америчке Државе, истовремено, имају 273 дипломатска представништва, једно мање него пре две године.

Промена на врху могла би представљати прекретницу у трци између великих сила.

Пекинг постаје све заинтересованији да употреби своју глобалну снагу, наизглед неоптерећен аманетом некадашњег лидера Денга Сјаопинга да "крије снагу и чека прилику", па је уложио озбиљне напоре у активну и далекосежну дипломатију.

Вашингтон, пак, скреће у другом правцу и прибегава различитим приступима. Некада су Сједињене Америчке Државе имале глобални примат у дипломатији, али се снаге сада изједначавају.

Како Кина побеђује

Кинески скок на врх је био брз. Према Глобалном индексу дипломатије Лови института (The Lowy Institute's Global Diplomacy Index tracks) Пекинг је 2011. године имао 23 дипломатска представништва мање од САД и Француске. Пет година касније, заостајао је свега осам.

Годину доцније Пекинг се нашао на другом месту, прескачући Француску, да би ове године преузео примат. Овогодишњи индекс дипломатије показује да је Кина на првом месту на свету, испред 60 дипломатских мрежа других земаља.

Пекинг је, у претходне две године отворио пет нових амбасада: у Буркини Фасо, Доминиканској Републици, Ел Салвадору, Гамбији и Сао Томе и Принципеу. Овај списак није насумичан. Следећи кампању названу "дипломатија по ставкама", Пекинг је успео да издвоји шачицу преосталих дипломатских партнера Тајвана.

По броју конзулата, Кина нема премца у свету

Недавно, две државе у увек ужареном региону пацифичких острва - Кирибати и Соломонска острва - прекинула су дипломатске односе са Тајваном и приклонила се Кини, чиме је број држава које признају Тајван, са 22 током 2016. године, пао на свега 15.

За Пекинг, таква стратегија је истовремено продубила политичку изолацију Тајвана и ојачала кинеску способност да материјализује економске и стратешке интересе. Укратко, за Кину је то била победничка формула.

Кинеска мрежа нема само ширину него и дубину. И док су Пекинг и Вашингтон раме уз раме по броју амбасада, Кина нема премца по броју конзулата - 96 наспрам 88 америчких. Како амбасаде рефлектују политичку моћ, конзулати представљају показатељ економске снаге.

Кина се усредсредила на јачање конзуларних споразума преко ширења својих интереса помоћу економске радије него преко традиционалне дипломатије. Од укупно 96 кинеских конзулата, 41 се налази у Азији и 28 у Европи. Ово се поклапа са кинеском иницијативом "Појас и пут", инфраструктурном пројекту вредном милијарде долара којим Кина покушава да ојача везе са осталим регионима.

Бесциљна дипломатија

Америчка дипломатија се од 2017. године може назвати бангавом. Након што је 2018. године затворен конзулат у Санкт Петербургу, због погоршаних односа са Кремљом и без нових у последњим годинама, Вашингтон је број дипломатских представништава свео на 273.

Истовремено, Стејт департмент је избушен изнутра. Иако председник Доналд Трамп улази у последњу годину четворогодишњег мандата, према подацима Вашингтон поста, попуњено је свега 73 одсто дипломатских позиција. Уколико се томе дода намера Трампове администрације да буџете Стејт департмента и Америчке агенције за међународни развој умањи за 23 одсто, не чуди утисак бесциљности који америчка дипломатија оставља на друге државе.

Трампових 11.000 твитова, од којих половина представља нападе на некога или нешто, ни у ком случају не представља замену за ваљану мрежу дипломатских представништава.

Америчка дипломатија, ипак, не заостаје на свим фронтовима. Дипломатски утицај није само производ успостављања снажног присуства у иностранству, већ снага лежи и у угошћавању страних мисија. Сједињене Америчке Државе су, без премца, најпопуларније место на свету за стране амбасаде и конзулате. Ту се налазе 342 амбасаде и конзулати 61 државе које обухвата Глобални индекс дипломататије. Кина, у којој се налази 265 дипломатских представништава је на другом месту, мада далеко заостаје за САД. Уколико се у те бројеве урачунају и мисије при међународним организацијама, попут Уједињених нација, снага Америке додатно расте.

Стране владе све чешће отварају представништва у мањим кинеским центрима, што је феномен на који у будућности ваља обратити пажњу. Ипак, за преокрет у корист Кине био би потребан и озбиљан заокрет у светском дипломатском поретку.

Барометар националних амбиција

Уз прерасподелу дипломатског утицаја између САД и Кине, други глобални феномени изазвали су промене у дипломатских активностима осталих држава. Брегзит је навео бројне европске владе да направе промене. Ирска је, у светлу доласка и проласка бројних крајњих датума за Брегзит, отворила осам нових дипломатских представништава и за две године успела да се попне три места на глобалним индексима.

Док се Ирска суочава са разводом са највећим спољнотрговинским партнером, министар спољних послова те државе је јавно потврдио да је овај потез у вези са стратегијом везаном за Брегзит. Холандија је, такође, недавни развој дипломатске мреже везала за Брегзит, пошто је у последње две године отворено седам нових дипломатских представништава.

Велика Британија је, пак, затворила и умањила 11 конзулата и дипломатских канцеларија од 2016. године, због чега је са деветог места пре три година, на овогодишњим индексима пала на 11. место. То је у супротности са обећањима "Глобалне Британије", према којима је до 2020. године требало да буде отворено 15 нових дипломатских представништава, од чега три у региону Пацифика.

Избор државе на које ће се регионе ширити дипломатски утицај никада није случајан. Јапан је ове године доспео на четврто место и претекао Русију.

Суочен са променом односа снага у суседству, укључујући и све снажнију Кину, Токио је тихо јачао дипломатске везе током претходне деценије. Отварањем седам нових канцеларија у важним чвориштима попут Камбоџе, Филипина, Сејшела и Ванатуа, број јапанских дипломатских представништава порастао је на 247.

Турска је, такође, ојачала мрежу у складу са амбициозном спољном политиком и настојањима да прошири утицај и ван граница НАТО-а. Од 2017. године, Турска је отворила шест нових канцеларија и доспела на шесто место, упркос чињеници да има упола мањи бруто национални производ од петопласиране Русије. Упркос турској политици "Новог откривања Азије" која је објављена у августу, новоотворена представништва нису обавезно концентрисана на том континенту. Са изузетком нове амбасаде у Лаосу, турска дипломатска експанзија нагиње ка Латинској Америци и Африци.

Избор неке државе како ће проширити мрежу увек је производ калкулација. Приоритети Кине, Ирске, Јапана и Турске представљају показатељ позиција на којима би те државе желеле да се нађу у будућности.

Кинески дипломатски узлет има, притом, посебно значење. Под председником Си Ђипингом, Пекинг наставља да крњи примат САД, преузимајући челно место Америке на низу поља, при чему је дипломатско присуство само једно од њих.

Кинеска дипломатска мрежа, која је управо преузела примат у свету, је у најмањеу руку симболична победа за Кину. Иако дипломатске мреже не показују пуну истину о далекосежном утицају неке државе, свакако представљају барометар њихових амбиција.