Шта је старије, Португалија или Португал

Шта ћемо када се језички стручњаци не усагласе, када се мења Правопис без ваљаних разлога?

ИГРАНКА БЕЗ ПРЕСТАНКА 1. У језику спортских новинара наилазимо на следеће варијације: победио је с / с резултатом / резултатом / (или само) 1 : 0. Поставља се питање како би требало писати (говорити). Одговор налазимо у Нормативној граматици: „Победили су с резултатом 2 : 0.“ Исто решење, с предлогом, јесте и у књизи Српски језик: норма и пракса: „Победник савладава противника с резултатом 2 : 1, а не резултатом 2 : 1.“ Ваљда је тако.

Било би тако да нема Језичких доумица, где Егон Фекете каже да смо „победили/водимо резултатом (овде не треба – с резултатом) 1 : 0“. Даље он тврди да није коректно рећи да смо „победили/водимо 1 : 0", дакле без „с“ или без „резултата“. А баш тако је препоручено у емисији Језичке недоумице на РТВ-у: „Победио је 3 : 0.“

Зато ја кажем спортским новинарима: пиши како хоћеш, тако је већ негде у литератури написано.

ИГРАНКА БЕЗ ПРЕСТАНКА 2. Сви наши медији су недавно пренели вест да је 29 особа погинуло у аутобуској несрећи на португалском острву Мадеири. Међутим, то је наметнуло и једно језичко питање: да ли је правилно, када говоримо о острву, рећи Мадеира, или можда треба Мадера? Одговор ћемо, наравно, прво потражити у важећем правопису: „мадера (име пића по географском пореклу); Мадера...“ Ово на крају је ваљда назив острва.

У Речнику МС такође се помиње „португалско острво Мадера“. А онда магле развејава Речник страних речи и израза: мадера је хиспанизам и односи се само на сорту винове лозе, а име острва на португалском гласи Мадеира. Кад се лепо објасни, све буде јасно.

Или не. На сајту Уметност путовања каже се да Мадера није варијанта на шпанском, већ тако локално становништво скраћује назив свог острва...

„Благо нишчима духом, њихово је Царство Небеско!"

ИГРАНКА БЕЗ ПРЕСТАНКА 3. Остајемо у Португалу. Или Португалији. Како би требало? Политика у наслову каже да је „Португал европски првак у фудбалу и дипломатији“. Да ли су у праву? То знају читаоци Политике, ја само могу рећи да су коректно написали Португал. Бар ако верујемо префесору Клајну и његовом Речнику језичких недоумица.

Португал је бољи облик, јер се тако та земља зове и у оригиналу, док је Португалија узето из немачког...“, каже професор. Дакле, све је јасно: краћа варијанта је „боља“, подудара се са оригиналом, а дужа је узета из немачког.

Али морамо консултовати и важећи правопис: „Португалија, традиционални облик који треба задржати, преузет немачким посредовањем, оригиналу иначе одговара Португал.“ Опет је све јасно: оригиналу одговара краћа варијанта, али дужу „треба задржати“, сад је ваљда ова боља јер је у складу с традицијом. И нашом и немачком.

Пустите ме одавде!!!

УПУЦАНИ ЛЕКТОР. „Хе-хе, лектор није исправио, у тексту је остало упуцан.“

„Према Речнику МС, упуцати значи '1. погодити; убити, 2. удесити оружје да добро пуца'. Зашто мислиш да сам погрешио?“

„Зато што се каже устрељен. 'Марковић је смењен због лоше истраге о покушају убиства београдског бизнисмена Милана Бека, који је устрељен у новембру 2014. године.' Видиш како се изражавају Политикини новинари?“

„Видим. Али глагол устрелити значи пре свега 'погодити, убити стрелом', а у чланку се говори о обрачуну у 21. веку, не на Дивљем западу. Потребан нам је глагол који значи да је неко погођен из ватреног оружја.“

„Онда тако и кажи: погођен из ватреног оружја.“

„Четири речи уместо једне?“

„Али упуцан делује некако... уличарски.“

(Лектор је отишао. Зна човек када је сувишан.)

ЗАПЕТЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ. „Благовременом дијагностиком на овом апарату, сваке године у нашој земљи спасе се на хиљаде живота.“ (РТС) Да ли са овом реченицом нешто није у реду? Напротив. Али кажу нам да стил треба поправљати читањем наших књижевних великана. У реду. „Концентрисано је, на хиљаде, кока.“ (М. Црњански Роман о Лондону)

На хиљаде има падежни облик за меру, односно количину (на + акузатив) и по томе је сродан прилозима за количину: много, мало, неколико... А да ли ћемо између таквих прилога и именице, односно заменице (много људи, мало тога) ставити запету?

На добре писце се треба угледати, али не баш увек. Себи допуштају више слободе: у наведеном примеру, Црњански је запете искористио да истакне нешто што је сматрао важним у реченици. Новинар се ипак треба више придржавати језичке норме.

И ЈА БИХ ТОЛИКИ ХОНОРАР. „Сада ми то није на првом месту, већ велики хонорар који сам добила унапред“, изјавила је у интервјуу једна наша позната певачица, док на другом месту сазнајемо да су „безобразно високи хонорари за 'Пријатеље'“. Е сад, да ли су хонорари велики или високи?

И велики и високи. Ово је случај који лингвистика назива концептуалним преклапањем, а где се натпросечна заступљеност може исказати на оба начина, тако да се може рећи високи приходи//велики приходи, висок хонорар//велики хонорар...

Број коментара 10

Пошаљи коментар
(недеља, 05.мај.2019 20:01)
anonymous

Tradicionalno vs originalno

Za "tradicionaliste", još jedna nedoumica: ako ćemo instistirati na Portugalija, jer je odvajkada, što onda Tunis ne zovemo i dalje Tunizija? Ili Brazil Brazilija? Ako je za Brazil argument naziv glavnog grada, onda isti princip treba primeniti i kod Tunisa i Alžira, čiji su, uzgred, nazivi država na svim jezicima drugačiji (nešto što bi odgovaralo našem Tunizija i Alžirija). Tu onda dolazimo do još jedne greške. Ako je država Tunis, onda je stanovnik samo i jedino Tunišanin, a ne Tunižanin, kako većina govori. Ovo potonje potiče od "Tunizija" (setimo se jotovanja). Dakle, stvari se ne mogu pravdati samo argumentom "bolje je tradicionalno". Ako je imena istorijskih ličnosti bolje ostaviti onako kako su nekada prevedena (Vasko Da Gama umesto Vašku), to ne znači da taj princip treba preneti i na savremene ličnosti, a pogotovo ne na geografske pojmove koji nemaju nekakvu istorijsku vezu sa nama (zato će uvek ostati Nemačka, ali nema nikakvog opravdanja da Madeiru zovemo Maderom).

Još da dodam, jako me nervira  insistiranje da se francuski grad Tuluz naziva Tuluza. Objašnjenje za to je da je to istorijski oblik koji čuva rod imenice koji je u francuskom ženski. Da, ali u francuskom je svaki grad ženskog roda, pa taj princip onda treba primeniti na sva imena (Pariza, Liona, Marseja... ). Po čemu je Tuluz izuzetak u tom istorijskom principu? Ako se misli na ime tog grada na lokalnom okcitanskom, onda nikako nije Tuluza, već Tolosa, koja se na okcitanskom zapravo izgovara Tuluzo. Dakle, bez potrebe ulazimo u začarani krug, gde ni jedno istorijsko opravdanje ne podržava taj oblik, umesto da koristimo savremeni izgovor iz francuskog po kome taj grad zna 90% Srba. Vidite kako stvari nikako nisu jednostavne i zato što je nešto važilo pre 100 godina nije nužno primenjivo i danas, osim ako iz nekog inata ne želite da proglasite 90% nacije nepismenim. Istorijski princip se primenjuje za pojmove koji su imali veliki uticaj na nacionalnu istoriju, a transkripcija originala za sve ostalo. Zato će za mene Portugal uvek imati prednost, kao i Tuluz i Marsej, dok Solun, Beč ili Krf ostaju bez dileme sa tim nazivima.

(недеља, 05.мај.2019 14:01)
anonymous

Пустите недоумице, није у њима проблем!

Погледајте у књигама или питајте лектора како се каже "има везе са реалности" или "има везе са реалношћу".

Треба сузбијати грешке, пре него што постану недоумице!

(недеља, 05.мај.2019 07:34)
Dr.Top

Portugal

Na njemaökom se zemlja zove Portugal, a Brazil se kaže Brasilien.

(субота, 04.мај.2019 22:48)
anonymous

@portugal (i jedan i drugi)

Lusitanija nema veze sa danasnjim Portugalcima. Naime Rimljani su osnovali provincije na Iberijskom poluostrvu, Hispania Citerior, Hispania Uterior, Hispania Betica i Lusitania. Iz tri provincije HIspania je nastla kasnije danasnja Spanija i prvi put kraljevstvo Aragona i Kastilje jedan istoricar naziva ovim imenom posle Rimljana u 16 veku za vreme vladavine Karla V nemackog ili Karlosa I spanskog (jedan isti vladar).
Sto se tice druge varijante o narodu Sorbi, mala greska, u petom veku su se doselili na sever danasnjeg Portugala i Spanije (danasnja Galicija) narod Svevi a ne Sorbi koji su dosli iz regiona danasnje planine Svarcvald ili iz Svabije. Sto se tice Baskijaca, nema tacnih podataka odakle i kada su stigli na ove teritorije gde sada zive. Nije istina da Rusi uce lako Baskijski. Sami Baskijci ne govore bas mnogo svoj jezik (vise od 80% Baskijaca se koristi spanskim a samo oko 20% Baskijskim za razliku od Katalonaca).
Neko je pobrkao loncice jer oni koji znaju jezike, znaju da ima dosta reci iz Gruzijskog koje su slicne Baskijskom jeziku.

(субота, 04.мај.2019 18:50)
Lisboa

Portugal = Португал

О осталом други пут, а земља на западу Иберијског полуострва може да се зове једино Португал. Зашто смо од Немаца примили "Португалија", а од Мађара "Беч", у овом случају није важно. Ако бисмо говорили "Португалија", како бисмо онда називали највећу земљу Јужне Америке? "Бразилија"? А који је онда њен главни град? Узгред, Руси чине управо ту грешку. А како бисмо звали афричку државу Нигер? Можда Нигерија? Генијално!

(петак, 03.мај.2019 17:03)
Djekna

Gramatika, taktika i logika

Jezik se vremeno razvija, menja i evoluira. Sto se mi opiremo promenama i prilagodjavanju jezika danasnjici? Da se ja pitam, sve bi zemlje trebalo da zovemo onako kako se one zovu u originalu. Zaista, meni naziv Nemacka ne govori mnogo vise od naziva Dojcland, Austrija od Osterajh, Kina od Dzong-guo (sto znaci Centralno kraljevstvo) niti Madjarska od Madjarorsag.
Nije mi jasno ni zasto pisemo malim slovom npr. srpski grad, grcko more, ili svedski fudbaler? Ako je to naziv drzave, onda bi ga trebalo pisati velikim slovom, kao sto bismo i na primer velikim slovom napisali Aleksandrov grob (a ne aleksandrov). Ima jos primera koje smo preuzeli iz ostalih jezika, a d anemaju mnogo smisla, niti potrebe da se koriste. Na engleskom se pise: "Serbian food", a ne "serbian food" i, iskrneo, to mi deluje ispravnije.

(петак, 03.мај.2019 13:21)
anonymous

Portugal

Lusitanija, ili Lucitanija, tako sam ondašnji narod nazivaju svoju domovinu, ondašnji narod Lusitanci! Verovatno da je Portugal natureno i pozajmljeno kao Luka Gala! A što se Baskije tiče i jezika Euškara, čuh od Španca,Katalonca,koji i sam uči Euskara jezik (Baskijski), da ga Rusi brzo nauče.. Toponimi i hidronimi koji imaju,za nas,očiglednu vezu sa Srbima,prisutni su širom Evrope,Zapadne i ostalih delova..

(петак, 03.мај.2019 02:23)
andra

Kad smo vec tu

E sad diskusija. Sto mi nemacku zovemo tako, ako se po germanima zove zemlja onda bi trebalo Germanija. Allbanija je Shqiperise na njihom jeziku.
Mi smo nekad njih zvali Siptari. Shqiptar na njihovom. Ovo albanija su izmislili ovi iz Beca, kad su im dali drzavu. Mi bi trebalo da ih zovemo onda Siptarija ili Siptarska. Madjarsku bi trebalo da zovemo hungarska ili ugarska. Holandiju zovemo tako po samo jednoj oblasti holland na zapadu holandije iako se na njihovom jeziku cela zemlja zove nederland. To je kao kad bi celu srbiju zvali u svetu recimo Rascia (po raskoj obllasti). Trebalo bi holandiju zvati Nederska.grci u heladi, drzava hellas , a nekako u nasem jeziku postase grci . Ima jos primera koje bi trebalo preispitati.

(четвртак, 02.мај.2019 22:07)
anonymous

Tek

Одувек се говорило и писало Португалија. То што Клајн последњих година измишља "новосрпски", то је погрешно. Погрешном изговору доприносе и неуки новинари. До јуче била Шри Ланка, а од данас више није, већ је Сри Ланка, прошле године био Шевенинген, а ове је Схевенинген. Па ако је тако, требало би да Мађарску зовемо од сутра Хунгарија, да Хрватску зовемо Кроација, Немачку, Дојчланд.....

(четвртак, 02.мај.2019 21:52)
Саша

Португал

Пре неких 600+ година на северу данашњег Португала бораве некакви СОРБИ. Данас у Баскији постоји река САРАБОС као и многи други топоними и хидроними који немају везе са шпанским као ни са шпанским. А ПОРТУ ГАЛ значи у слободном преводу ЛУКА ГАЛА па нека историчари објасне ко је једном народу дао име (који до тада нису имали) по некој тамо луци тј лукам неких као "гала".

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

Закључано: Откључајте повлачењем стрелице у десно ...
понедељак, 27. јануар 2025.
9° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове