Баук популизма кружи Европом

Прошле недеље, Странка Велике Британије за независност (УКИП), десничарска популистичка партија, освојила је други мандант у британском парламенту. Подемос, шпанска левичарска популистичка партија чије име значи "ми можемо" водећа је према анкетама, иако је основана пре мање од годину дана. У Француској, десничарски Национални фронт дрма политичком сценом, док је италијански Покрет "Пет звездица", који је тешко категоризовати, сила на коју тек треба рачунати.

Са изузетком Грчке, где би екстремно лева Сириза могла да преузме власт уколико буде избора следеће године, ниједна популистичка странка није близу освајања власти. Међутим, ако традиционалне партије изневере гласаче до следећих избора, популисти би могли да "пробију барикаде".

Владајуће структуре дугују одговоре на многа питања. У неким земљама, огрезле су у корупцију. Код других, владајући слој забио је главу у песак, уживајући у плодовима јавних функција. Свуда, политичари троше снагу на спиновање тако да би се одржали на власти, радије него да решавају проблеме. Изгубили су додир са бирачима.

Лек који су предложили популисти ипак је гори од болести. УКИП жели да одвуче Британију од ЕУ. Национални фронт жели да уништи Унију. Покрет "Пет звездица" настоји да извуче Италију из еврозоне. Подемос жели да ревидира део националног дуга, пре него што га отпише. Сириза тражи отпис половине грчког дуга.

Такве политике, ако се буду примениле, створиће нови круг економске кризе. Политика која тражи напуштање ЕУ укључује и губитак пуног приступа јединственом тржишту. Напуштање евра, катастрофално колико и сама валута или једнострани отпис дугова, довео би до масовног повлачења новца из банака и преузимања контроле над капиталом. Уместо да смање своју бројност, војске незапослених би порасле.

Популизам је добар за чамљење у незадовољству и доноси лоша и површна решења. То би вероватно била одговарајућа дефиниција тог феномена.

Али који је најбољи начин да се нападне баук? Акцију би требало водити на два фронта.

Прво, Европа би требало да среди своју економију. Слабост економија широм еврозоне није једини фактор који стоји иза успона популизма. Али сигурно га је потпомогла и наставиће даље, уколико се ЕУ са тиме не суочи.

За велику нагодбу националним владама су очајнички потребне Европска централна банка и Европска комисија. Владе морају да наставе са структурним реформама како би побољшале приходну страну својих буџета. Централна банка мора да ублажи своју монетарну политику да би подстакла тражњу и довела инфлацију у планирани оквир, а Комисија мора да смисли амбициозни инвестициони програм да би се економији пружио фискални подстицај.

Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, требало би да представи инвестициони план. Теоретски, са тако ниским каматним стопама, могуће да се смисли нешто што ће покренути ствари. Али још је нејасно да ли ће се Немачка, која има највећи утицај на политику Уније, сложити. 

Међутим, чак и са фиксним економским планом, то неће бити крај популизма. Ако се погледа Британија, и поред снажног привреног раста, јача и УКИП. Недостатак интегритета у политици је други фактор који покреће популизам.  

О томе говори истраживање двојице британских академика, Вила Џенингса и Герија Стокера. У скорашњем есеју, као део серије о популизму који је објавила "Мрежа за политику", истраживачака организација из Лондона, сумира се расположење гласачког тела.

Оно што се истиче јесте осећај неуспеха политичке класе којој недостаје способности и снаге карактера да прати десну политичку опцију и, поврх свега, популизам се сматра политиком на кратке стазе опседнутом медијима, која тајно сарађује са богатима и моћнима како би обезбедила вођство у јавном интересу.

Слично расположење очито је широм Европе. Шта може да се уради да би се повратило поверење народа и да интегритет у политици поново буде у средишту пажње?

Додуше, нема лаког решења. Али део решења, свакако, треба да буде нулта толеранција према корупцији и преварама. Као део тога, такође, треба признати промашаје у политици.

Европски политичари морају да покажу интегритет и делотворност. У противном, наставиће да дрхте пред успоном популизма.

Превео: Немања Кесић