Мир не треба узети здраво за готово

Пре сто година почео је Први светски рат, донео велико разарање европског континента и однео 15 милиона живота. У Европи данас на Велики рат гледају и као на први европски грађански рат: "Немачка империја, Аустроугарска, Белгија, Француска, Луксембург, Португалија, Велика Британија, Краљевина Бугарска, Италија, Грчка, Румунија, Руско и Отоманско царство, Србија, Црна Гора, као европске земље, сукобиле су се у страшном рату. Дивљаштво које је тако почело у Европи прелило се на читав свет", подсећа Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије.

У дебати о лекцијама наученим из Великог рата, у ЕУ на прво место стављају борбу против национализма, поштовање владавине права, одговорност и солидарност, али и да не постоји победник у сукобу који, увек и свуда, првенствено уништава људске животе.

У данашњим државама ЕУ народи имају различита сећања на Први светски рат, који је некима донео победу и успон, а другима пораз и пад.

Међутим, свима је заједнички преломни тренутак у историји који је отворио пут у нови, још бруталнији, Други светски рат.

"Никада више! То су две једноставне речи које сажимају историју и садрже наду у будућност", поручује Ги Ферхофштат, некадашњи премијер Белгије, а данашњи лидер европских либерала и демократа.

Лекције из рата на "балканском испиту"

ЕУ види свој настанак као директан одговор на времена ратова и смрти током 20 века.

Обележавајући скоро седам деценија мира, из Уније европских земаља долази упозорење да се мир никада не сме узети "здраво за готово", као и да су насиље и опасност од егоизма и национализма и даље присутни на континенту.

"Много нас је радило на томе да заједнички живот у заједничкој Европи поново буде могућ на Балкану. Сарајево је град цркава, синагога и џамија. У Сарајеву, као симболу суживота религија и култура, због неодговорних политичара и њиховог говора мржње и национализма, и данас можемо видети последице и од опсаде и бомбардовање деведесетих, и од метака Гаврила Принципа", каже лидер европских социјалдемократа у Европском парламенту Ханес Свобода.

Рат у Босни је, према речима Данијела Кон Бендита, лидера европске Алијансе зелених, била прилика да се Европа подсети на још једну лекције из своје турбулентне прошлости, а то је да не постоји национални интерес који се може свести на заједнички: "Француска и Велика Британија биле су, традиционално, на страни Србије. Немачка, после Другог светског рата, традиционално на страни Хрватске, док босански Муслимани нису имали своје заступнике. И тако смо на почетку рата у Босни допустили стварање концентрационих логора на само сат времена авионом од Париза или Берлина. Били смо у могућности да реагујемо тек када смо схватили да заједнички европски интерес није једнак збиру појединачних интереса Француске, Немачке или Велике Британије."

Шта је наук за будућност ЕУ?

Рат односно непостојање рата данас ипак није једини аргумент за Европу и евроинтеграције на континенту. Сто година после Првог светског рата Европа је, према речима њених највиших званичника, успела да оствари достојанственији свет и заштити "људско у људском роду".

Међу Европљанима свакако има и оних који сматрају да стварање европске породице није испунило обећања дата после великих ратова и да су национализам, ксенофобија и растуће социјалне поделе у великој мери и даље присутне.

Ради заштите мира и сарадње, као основних принципа ЕУ, усвојених након великих жртава и страдања, највећи део европских званичника залаже се за још дубљу сарадњу, чвршће повезивање и интеграцију унутар Уније.

Међутим, пријатељство није довољно, кажу евроентузијасти, присећајући се приче по којој је непосредно пред атентат у Сарајеву један британски адмирал немачким морнарима у Килу рекао: "Пријатељи данас, пријатељи сутра и заувек!" Осим пријатељства, потребне су и европске институције.

С друге стране, евроскептици ће вам рећи да је "укидање националних држава" и "федерализација Европе" потпуно погрешан и опасан пут: "То је урађено управо после Првог светског рата на Балкану", наглашава Најџел Фериџ, посланик британске Партије независности. "Хајде да им дамо једну заставу и једну химну и да их назовемо Југославија. Управо то је довело до страшних ратова деведесетих година и десетина хиљада мртвих. ЕУ сама чини исту грешку."