The New York Times: Тачијев бег од "Змије"

Када је Хашим Тачи режирао крвави герилски рат са планине ове јадне, робусне земље, толико вешто је бежао од хапшења, да су га саборци звали Змија. Сада, четрдесетпетогодишњи Тачи, бивши командант Ослободилачке војске Косова (ОВК) и садашњи косовски премијер, жели да буде упамћен као државник.

У јуну је прихватио да спроведе оквирни споразум о подели власти са Србијом, који су Европа и САД поздравили као тријумф мира и помирења у региону, након ратова деведесетих у том делу Балкана. У рату је убијено око 120.000 људи, од чега више од 10.000 на Косову.

Тачи је у Вашингтону и Бриселу био прозван балканским Геријем Адамсом, његова земља је сада на путу као Европи, а његово име спомињано је, невероватно, као име могућег кандидата за Нобелову награду за мир.

У Србији је, међутим, веома озлоглашена фигура, због тешког превазилажења етничких непријатељстава у региону у којем су сећања још свежа.

За бившег команданта ОВК западне дипломате кажу да је био немилосрдан и застрашујући вођа током рата на Косову 1998. и 1999. године. Наређивао је хапшења, убиства и чистке међу побуњеничким борцима. Тачи то оштро одбацује.

"Многи људи у Србији сматрају да то што Тачи није оптужен за ратне злочине приказује двоструке стандарде правде победника", каже Љиљана Смајловић, истакнути српски коментатор и председница Удружења новинара Србије.

"Сада жели да заборави своју прошлост и крене по правилима, и несумњиво је искрен у тој тежњи. Али сваки ратни заповедник у бившој Југославији замишља себе као либералног демократу", каже Смајловићева.

У интервјуу, Тачи одбацује такве етикете, тврдећи да се снажно борио против бруталног ратног непријатеља. "Борио сам се на правој страни историје, ослобађајући мој народ од тираније немилосрдног непријатеља и масовног покушаја геноцида", каже Тачи.

Ипак, прошлост га стално прогони. Године 2010, у извештају Савета Европе писало је да је Тачи предводио "мафијашке групе" које су кријумчариле оружје, хероин и људске органе током, али и након рата.

Тачи је одбацио те оптужбе, а косовска влада тада их је назвала "гнусним". У августу 2011. године, Европска унија је формирала специјалну радну групу са задатком да истражи истинитост тврдњи о трговини органима, укључћујући и оне да је Тачи у то укључен. Радна група још увек није доставила своје закључке.

Упитан о оптужбама да су косовски Албанци киднаповали Србе током рата и вадили им бубреге у скривеној "жутој кући" у Албанији, Тачију је нестао осмех са лица. "Тако нешто се никада није догодило, немамо ништа да кријемо", рекао је Тачи.

"Што се пре то питање реши, боље је по Косово. То је веома тежак терет за нас, али верујемо у истину и правду", каже Тачи.

Толико демона лети изнад регионалног помирења и успех споразума о подели власти представљао би прекретницу за Тачијеву земљу, која се бори за пуно међународно признање.

Непријатно руковање са Дачићем

Тачи каже да га је ратно искуство научило да задржи стрпљење током шест месеци свакодневног преговора са својим бившим непријатељем - премијером Србије Ивицом Дачићем.

За време рата, Дачић је био портпарол бившег председника Србије Слободана Милошевића, чије снаге су безуспешно покушавале да ухвате и убију Тачија.

Атлетски грађен, висок и мршав човек са чврстим стиском руке, Тачи, седми од деветоро деце, долази из породице пољопривредника у Дреници на Косову, средишту албанског отпора Србима.

"Није било лако да за столом један преко пута другог седе два бивша заклета непријатеља", рекао је Тачи, присећајући се свог првог непријатног руковања са Дачићем. Али, каже, прагматизам је на крају победио. Помогло му је и то што га код куће славе као бившег војника.

Каже да је борба била крвава. Његов деда по оцу борио се против нациста, а након рата чланови његове породице постали су одани антикомунисти који су се борили против српских снага југословенске војске.

Активиста је био још као тинејџер, како каже, политика га је заинтересовала током посете рођацима у Бечу и Паризу осамдесетих, где је увидео могућност "нормалног" живота далеко од српских полицијских пендрека.

Касније је отишао у илегалу и придружио се ОВК. Док су неки, попут првог косовског председника Ибрахима Ругове фаворизовали гандијевски пасиван отпор, Тачи је био заговорник насилне оружане борне. "Режим у Србији није могао бити умирен осмесима и загрљајима", каже Тачи.

Раних деведесетих, уписао је постдипломске студије политике и историје у Швајцарској. Ожењен је и има сина.

Заслужан је за трансформацију гломазног и подељеног ОВК у јединствену борбену машину касних деведесетих, када су интензивирани сукоби са српским снагама.

Показао се као прагматичан, потписујући компромис који је убрзао процес коначне независности Косова. Разговори су на крају пропали када је Београд одбио да повуче све своје војне снаге, што је иницирало НАТО бомбардовање.

Од герилаца до демократа

Након рата, приписује му се заслуга за демилитаризацију побуњеничке војске, али хиљаде Срба ипак је морало да побегне од осветничких напада.

Основао је Демократску партија Косова (ДПК) састављену углавном од бивших герилаца. Након што је странка изгубила два пута узастопно на изборима - што је био неочекивани ударац - променио је своју националистичку борбену оријентацију, промовишући тешње везе са Западом. Изборе је коначно освојио новембра 2007. године.

Покушао је, такође, да обнови своју репутацију мачо мушкарца, а недавно је изненадио чак и своје најближе саветнике, залажући се за грађанска права геј особа у овој конзервативној земљи. Развио је љубав према финим италијанским винима, страствени је скијаш, а одавно је своју маскирну униформу заменио тамним маркираним оделима.

Мада су му широко приписиване заслуге за косовску независност, и потпредседник САД Џозеф Бајден назвао га је "косовским Џорџом Вашингтоном", његова влада стално је суочена са оптужбама за корупцију.

У мају је претрпео још један ударац када је суд ЕУ наредио хапшење седам бивших команданата ОВК оптужених за ратни криминал, укључујући и двојицу Тачијевих блиских срадника. Тачи истиче да су се он и његови саборци борили за слободу.

Цитирао је текст омиљене песме "Стинга", коју је слушао док је био млади лидер гериле. "Да би неко био човек потребно је више од борбене опреме. Да би неко носио пиштољ потребно је више од дозволе. Суочите се са својим непријатељима, избегавајте их кад можете. Џентлмен хода, али никада не бежи".