Не путујте ноћу на Косово

Аустрија се доживљава - чак и по властитим мерилима - као земља која је навише профитирала од проширења Европске уније 2004. године. Изгледа да је тада, барем што се овдашње јавности тиче, требало ставити тачку на процес. Резултати најновијег истраживања јавног мњења које је спровео Евробарометар показују да је 72 одсто испитаника у Аустрији против сваког даљег проширења Уније (у Немачкој чак 73 одсто).

Шта значи тај "доста је било"- став алпске државе, чију економију, ако је се упореди са осталим земљама Европске уније, криза готово да није дотакла?

Као прво, последње проширење Уније са Румунијом и Бугарском 2007. године драматично је показало како у пракси изгледа брзоплето преузимање земаља проблематичне демократске и економске структуре, и то само зато да би се на кратко уживало у иритацији Москве.

Друго, сматрају испитаници, нови потенцијални чланови би само донели и нове економске проблеме, и то у тренутку када Унија не стиже да решава ни постојеће - осим Турске, чија би економија била добродошла, кад не би била упакована у Европи неприхватљиви религиозно-културни пакет.

Зашто конкретно Аустријанци - за разлику од њихове владе која и даље ватрено заговара проширење - неће никог новог у Европској Унији?

Док се Европа 27 највише боји незапослености, код Аустријанаца је страх од незапослености тек на трећем месту - пре њега се као замерке процесу проширења наводе инфлација и општа економска ситуација без улажења у детаље.

У случају Србије и њеног статуса кандидата, последње испитивање Евробарометра показује следеће: нерешени проблем са статусом Косова не игра никакву улогу у јавности ЕУ 27, на основу којег би њене шансе за чланство у Унији расле или падале.

Косово се дакле појављује као чисто политичко питање, постављено од стране националних политичких елита и тврдоглаво формирано ван сваких економских показатеља.

Последња полемика која то доказује вођена је недавно на страницама најугледнијег аустријског дневника "Die Presse".

Најновији извештај Европског ревизорског суда чита се као неки роман Карла Маја од пре сто година - где год погледаш само криминал, корупција и неефикасни судови, жалио се Штефан Броча, професор са Бечког факултета за интернационални развој.

Од 1999. до 2007. године у Косово је упумпано три по милијарде евра из ЕУ-извора, од 2007. до данас још 1,2 милијарде, да би резултати остали или мршави, или никакви, каже Броча.

По њему, ЕУ нема дугорочни концепт за Косово, нема излазну стратегију, пати због нетранспарентности тамошњих политичких прилика, не зна у коју државну форму спада "проблематична конструкција Косово", је ли то протекторат, нови колонијализам или "стабилизовани де-факто режим", другим речима, ЕУ тапка у мраку, али свеједно подржава ЕУ перспективу Косова.

Време је да Европско веће ревидира свој закључак из јуна 2008. где се Косово дефинише као потенцијални кандидат, свако даље инсистирање на тој идеји је игра с ватром, јер, закључује Броча, Косово као „зависно независна творевина" није спремно за ЕУ.

Брочиним аргументима, који се могу схватити као економски вокс попули, супротставља се један представник политичког естаблишмента, аустријски професионални дипломата Алберт Рохан, који је својевремно заједно са Мартијем Ахтисаријем водио преговоре о статусу Косова.

По њему, европске перспективе Косова "немају алтернативу", а што се тиче високог нивоа корупције и организованог криминала на Косову, не би то било ништа посебно, има тога и другде.

Укратко, закључује Рохан, Косово је независно зато што га је признало 95 држава, што је реченица која спада у исту логику као и они јавни аргументи који су долазили из НАТО савеза пре бомбардовања Србије - да ту акцију треба спровести зато што су припреме већ добро одмакле.

Је ли ситуација на Косову само лоша као и свуда другде, како тврди Рохан или јединствено катастрофална, како износи Броча?

Аустријско минстарство иностраних послова не жели у том смислу никакве ризике, када на свом сајту објављује савете за путнике-намернике по Косову: "Не путујте ноћу, остављате ауто само у гаражи, избегавајте јавна места с већим бројем окупљених и никад не заборавите да се тамо налази неколико стотина хиљада илегалног ватреног оружја у приватним рукама, по традицији лаким на обарачу".