Адорнова награда, политизација филозофије

Времена када су филозофи седели у кулама од слоноваче и писали смирене трактате о "бићу" су прошлост. Предстојећа додела награде "Теодор Адорно" америчком филозофу Џудит Батлер (рођена 1956. године, професорка на калифорнијском Универзитетy "Беркли") претвара се у прави политички трилер. Да ли је то град Франкфурт доделио престижну академску награду истакнутој критичарки израелске државне политике само да би закамуфлирао властити антисемитизам? Централно јеврејско веће у Немачкој и градска јеврејска заједница позивају на бојкот манифестације планиране за идући уторак у Франкфурту на Мајни.

Тема је наишла на плодно тло у немачкој, одскоро аустријској јавној сцени, које још одјекују остацима недавне дебате о религиозно мотивисаном обрезивању. Тада је постављано питање да ли сви који су против такве праксе, у ствари, заговарају холокауст, док се сада прешло на решавање новог ребуса – да ли су сви који критикују израелску државну политику само скривени антисемити?

Читава прича са Џудит Батлер је комплексна и задире истовремено у неколико слојева европске историје, политике, колективних криминалних практика и примењене друштвене науке.

Батлерова, око које се завртео тај механизам дубоких социјалних стигми, већ пуне две деценије спада у сам врх нечега што се може назвати "естрадном филозофијом", што значи да њене теорије не остају затворене унутар академске заједнице, већ се у популарном облику преливају на странице медија.

Теоретски, Батлерова се схвата као представница постструктурализма/деконструктивизма, школе мишљења која анализира друштвене феномене до најситнијих саставних елемената и тако их темељито подвргава "деконструкцији".

У њене две најпознатије и најпревођеније књиге Полна невоља (1990) и Отисак тела (1993), Батлерова је уситнила бинарну сексуалну матрицу жена-мушкарац и свела је на питање чисте, по њој насилне репродукције друштвених форми социјализације.

Они који Батлерoву представљају као "феминисткињу" која се бори за равноправност полова греше – за њу, као прво, не постоје жене, за чија се права треба борити, као што не постоје мушкарци, будући да су и једни и други друштвено конструисани, и то не само у социјалном смислу као "пол", већ и у биолошком као "секс".

Провокација као стил

"Пол" као друштвени конструкт и "секс" као биолошки су одлуке које хетеро-друштво са позиције моћи силом намеће индивидуи у поступку њеног сазревања, тврди Батлерова. Бинарни полни код треба демонтирати и проширити га тако да обухвати читаву креативну палету без граница.

Провокација као комуникативни стил Џудит Батлер ту се не завршава. На то долази још чињеница да потиче из руско-мађарске породице јеврејских избеглица, да је подизана у јеврејском религиозном духу, док се истовремено јавно позиционирала као гласни критичар израелске политике према Палестинцима, са извесним "разумевањем" за Хамас и Хезболах. Приватно је лезбијка.

Сада се наравно поставља питање који су били мотиви немачког града да се непозван и неизазван, оптерећен наслеђем новије немачке историје, уплете у једну тако комплексну ситуацију у којој би и народи с лакшим колективним сећањем "сломили ногу".

Угледна награда "Теодор Адорно" коју Франкфурт од 1977. сваке треће године додељује у знак сећања на утемељивача марксистички оријентисане Критичке теорије је наравно и замишљена тако да уважава академску провокацију. Али, организације и удружења немачких Јевреја сматрају да је Немачка изгубила право да критику израелске политике назива академском провокацијом и оштро протестују због признања за Џудит Батлер.

Стефан Крамер, генерални секретар Централног већа немачких Јевреја у јавној реакцији оптужује Батлер за "мржњу према Израелу" и назива је "нацистом" и "полујеврејком", док истовремено замера градском већу Франкфурта да свој у основи препознатљиви "немачки антисемитизам" сакрива иза Батлериног "академског антисемитизма".

Са своје стране, Батлерова се брани и каже да критика израелске државне политике не може аутоматски потпадати под карактеристику антисемитизма, али да она има разумевања за европске Јевреје кад Израел и не доживљавају као државу, већ као склониште, или збег.

Двојност Адорна

Адорново име такође поседује симболичку тежину у читавом јавном спору који се шири око доделе награде у његову част. Оснивач Критичке теорије био је "полујеврејин", тачније долази из породице "крштених" Јевреја (отац прешао у протестанте, мајка католик), али је свеједно спасавао главу од нациста бекством у Америку.

И поред таквог индивидуалног искуства, Адорно се после рата вратио у Немачку и наставио где је стао 1934. године. Позната је његова реченица, да "после Аушвица писање поезије треба схватити као чин варваризма", али осим извесне тежине и разумљивог песимизма присутних у његовим делима, Адорно је увек и пре свега остао Немац, немачки интелектуалац.

Ту није крај главобољи франкфуртског градског већа. Награда "Теодор Адорно" додељује се по традицији у градској Цркви Светог Павла (Paulskirche). У њој је за време такозване "Револуције народа" 1848. године заседао први демократски изабрани немачки парламент, одатле је кренуо први немачки Устав, у њој су постављени темељи за Бизмаркову, а не Хабсбуршку Немачку.

Франкфуртска Paulskirche, која данас више није у религијској, већ само церемонијалној функцији, доживљава се у модерној Немачкој као митска локација државотворне симболике, као простор у коме је немачки народ постао немачка нација.

Сада би на једном таквом месту један "бесполни" јеврејски академик који "мрзи Јевреје" требало да добије награду под именог једног "полујевреја" који је волео Немце, иако им није веровао, а све то да би се продрмао израелски режим и умирио аутизам немачке националне савести - све укупно претешка симболика за једну академску награду.

Награда под Адорновим именом додељује се за достигнућа у философији, музици, позоришној и филмској уметности. До сада су је, између осталих, добили Норберт Елиас, Јирген Хабермас, Жан-Лик Годар, Зигмунд Бауман и Жак Дерида. Награда је дотирана са 50.000 евра. Од тринаест досадашњих добитника само пет нису били јеврејског порекла.

Ако се 11. септембра заиста одржи јавна манифестација уручивања награде "Теодор Адорно", што је овог тренутка због жестине протеста са стране јеврејских организација неизвесно, Џудит Батлер би, ако се са том квалификацијом сложи, била прва жена која ће је добити.