The Observer: Још има разлога за славље

Није лако данас бити оптимиста када је реч о стању земље (Велика Британија) или планете. Још увек се суочавамо са ефектима најгоре рецесије још од времена Велике депресије, као и поприличним ризиком да поново "склизнемо" у њу.

Привреда Европе делује старо и слабашно у поређењу са снажним, младим тигровима из Азије. Тероризам утерује страх у кости свима код куће, рату у Авганистану нема краја, а протести у Сирији се гуше насилно. Еколошко стање планете се, у најбољем случају, може описати као "крхко". Како би ико, у таквим околностима, могао да верује у боље сутра?

Ипак, квалитет живота драстично се побољшао последњих деценија у Британији, Европи и свету. Претње одрживости тог развоја нису недокучиве, већ се с њима може изађи на крај. Зашто онда не бити оптимиста?

Почнимо од привреде. Упркос скорашњем застоју због светске кризе, за протеклих 40 година просечна плата у Великој Британији постала је дупло већа, према подацима Светске банке. Богатство се ширило светом, па се сиромаштво, дефинисано као проценат људи који зарађује мање од 1,25 долара на дан, практично преполовило од 1990. године. За то, између осталог, заслугу има и велики развој Кине и Индије.

Неки на те вести гледају са "црном слутњом". Кажу да ће Европа бити "у запећку" азијског континента, који поново оживљава. Таквима је једини одговор: "Превазиђите то." Ренесанса Азије отвориће нове могућности за британску производњу, трговину и улагања. Највећи произвођач за Британију је индијска "Тата група". Ако је то удар на наш понос, можда је то и добра ствар.

Дужи живот, боље здравље

Не само што су дугорочна предвиђања за светску економију добра, већ ћемо и ми живети дуже да то и видимо. Просечан Британац, рођен 1960. године, могао је да очекује да ће живети 71 годину. Данас је животни век 10 година дужи.

У ово време мање људи умире у свим узрастима. Пре 50 година, пети рођендан не би дочекало скоро три одсто деце. Данас је то случај са тек 0,5 одсто. Помислите на вашу децу или унуке и покушајте да замислите колико туге смо поштеђени тим напретком. У свету је 1990. године 12 милиона деце умрло пре петог рођендана, а данас их је мање од осам милиона.

Међутим, не доживљавају сви боље здравље и дужи живот као добре вести. Уместо тога, људи брину ко ће да издржава све те старе, с обзиром на то да наталитет опада. Наравно да би било боље да има више младих чиме би се лакше издржавали људи којима се "златно доба" продужава све више. Једноставно решење било би да их увозимо.

У ствари, миграција је од кључне важности за развој домаће привреде. Према наводима Светске банке, 1980. године шест одсто становништва у Британији били су имигранти. Данас их је више од 10 одсто.

Да, велик број имиграната заиста мења друштвену структуру. Ипак, они који тврде да ће због тога "улицама тећи реке крви" требало би да знају да је већи број имиграната довео и до смањења стопе криминала. Истраживања показују да је број насилних злочина у Енглеској и Велсу опао 47 одсто од 1995. године до данас.

Мање ратова, више демократије 

У свету су се 1984. године водила 24 рата, а до 2008. њихов број је пао на пет. Број страдалих у ратним сукобима опао је за 40 одсто од 2000. до 2008. године. На војску се троши упола новца у поређењу са 1990. годином, а део те разлике одлази на здравство и школство.

А шта је са Ал Каидом, за коју неки кажу да планира освету за убиство Бин Ладена? Када је реч о егзистенцијалним опасностима, тероризам је поприлично патетичан. Амерички Стејт департмент саопштио је да је у терористичким нападима у свету (укључујући напад на Њујорк) од 1999. до 2003. године погинуло 5.535 људи.

Те смрти јесу трагичне, али ваља их погледати из шире перспективе. У Британији је у истом периоду у саобраћајним несрећама страдало три пута више људи. Сећате ли се времена Хладног рата и претње нуклеарним бомбама? Искрено, огорчени Бин Ладенови пријатељи не делују толико застрашујуће.

Страх од тероризма није довео до укидања људских слобода. Данас имамо више демократских земаља него икада пре и та чињеница заиста "греје душу".

У поређењу са тероризмом, еколошки проблеми дају више разлога за бригу. Срећом, Британија је смањила емисију угњендиоксида, а Кина и Индија најавиле су да ће више користити обновљиве изворе енергије. Чак су и амерички произвођачи аутомобила најавили мање штетна кола, што улива наду у бољу будућност.

Због технолошких иновација биће могуће ухватити се у коштац и са климатским променама. Технологија је људима пружила обиље предмета и активности у којима могу да уживају. Брз интернет у Британији није имао скоро нико 1998. године, а сада га има тећина становништва. У Африци су вакцине смањиле број умрлих од малих богиња са 400 хиљада годишње на 40 хиљада и то у периоду од 2000. до 2006. године.

Да, проблеми постоје. Али, ми се све боље носимо са њима. За "просечног" становника Британије, Европе или планете није постојало боље време за живот од овог сада. А то ћемо моћи да кажемо и сутра, и прекосутра, и дан после тога.