Изласци уместо чет-рума, корона враћа матине у моду

Млади у време пандемије морали су да прихвате нову реалност. Иако жељни провода, добре музике и ноћних излазака, морали су да пристану на ограничења која вирус диктира, и пронађу замену.

Кажу да су сада алтернатива кућне журке и да због ковид пропусница више излазе дању него што би излазили ноћу.

Социјалне вештине се, стручњаци кажу, савлађују кроз дружење. Истичу да је младост непотпуна без излазака и окупљања – свега што је пандемија забранила.

"Имамо сада и неке нове генерације које никада нису ни успеле то да укаче, зато што, како су сазревали, тако се догодила ова ситуација, тако да они мисле да је социјализација данас играње игрица на компјутеру, разговарање у чет-румовима, интензивније активности на друштвеним мрежама. Ради се о врло осетљивом периоду развоја када је социјализација и идентификација са вршњачком групом најважнија у животу", каже психолог Ана Мирковић.

Менталне последице пандемијске кризе најснажније су погодиле младе људе. Стручњаци кажу да долази до депресије, анксиозности, напада панике и страха како наставити са уобичајеним активностима.

Мирковићева сматра да не недостаје тај аспект социјализације у коме они могу да се организују, али постоји интензиван страх да би могли да покупе вирус, и да би могли друге људе да заразе.

"Тако да је важно да одрасли људи пруже подршку и да им помогну да се придржавају свих оних мера које ће смањити минимум могућности да добију вирус, пре него што ћемо им лимитирати време изласка до поноћи или краће", истиче Ана Мирковић.

Нове околности изазване пандемијом освестиле су младе људе да постану емпатични, да брину и одговорно се понашају. Многи су и збуњени, нису се снашли у читавој ситуацији, без правог објашњења и усмерења.

"Људима је заиста свега доста, могу да замислим нарочито млад свет који је под великим емотивним притиском, чији су животи потпуно измештени и они од нас очекују поруке. Најбољи пут да дођете до разумевања је да поруке шаљете на време, да се оно што кажете испуни и да добијете поверење људи", каже заменик директора УКЦ "Ниш" др Радмило Јанковић.

Уз то поверење, младост тражи своје. Психолог Ана Мирковић наглашава да се адолесценти, тинејџери налазе у таквој развојној фази, када им је вршњачка група једини репер за идентификацију, и за формирање сопственог психосексуалног идентитета.

"И то је онај узрасни период, када чак и породица постаје мање важна, а вршњаци и њихове норме понашања постају најважнији. У реду је излазити, важно је чувати се", саветује Мирковићева.

Стрпљење, одговорност, уздржавање од задовољстава на које смо навикли – свему томе нас учи пандемија. Дружење на отвореном уз препоручену дистанцу, шетња или разговор, излаз су у реалан свет и адекватна замена за ноћне изласке док не победимо вирус.