Да ли вакцина штити од "постковидног синдрома"

Стални умор, главобоља, сметње у дисању и концентрацији – листа симптома "постковидног синдрома" је дугачка. Лекари констатују постојање "дуготрајног ковида" ако пацијент четири недеље после прележаног ковида и даље има овакве симптоме. После 12 недеља дијагноза гласи "постковидни синдром".

То је једна од највећих непознаница пандемије. Према проценама погођено је између десет и петнаест одсто заражених коронавирусом. Ризик је већи за жене и старија лица. Научници још увек не могу да кажу шта је узрок. Не знају ни одговор на питање да ли вакцина може да предупреди појављивање овог синдрома код особа које су упркос вакцинисању оболеле.

Ризик преполовљен

Прва научна истраживања покушала су да одговоре на ово питање. Међу њима је највеће оно које су спровели научници на Kраљевском колеџу у Лондону. За студију "Zoe-COVID" су прикупљени подаци 1,2 милиона власника смартфона.

У једну апликацију су учесници унели податке о томе да ли су вакцинисани, када, да ли су се заразили и колико дуго су имали симптоме. Резултат је јасан. Вакцинисани су се у знатно мањем броју заразили и имали су мање изражене симптоме од невакцинисаних учесника. Kада би се неки симптоми појавили, брже би престајали, а међу онима који су добили "постковидни синдром" за 50 одсто је мање вакцинисаних од невакцинисаних особа.

Могући разлог јесте у способности имунског система код вакцинисаних особа да спречи формирање такозваних резервоара вируса, које научници сматрају могућим узроком за дугорочно задржавање симптома. "Уз помоћ створених антитела и т-ћелија, имунски систем је био у стању да заустави вирус већ при првом размножавању, пре него формира скривене резервоаре у телу", коментарише специјалисткиња имунологије са Јела Акико Kавасаки.

Слабости истраживања

Дакле, према резултатима лондонског истраживања, вакцинисање за половину смањује ризик од "постковидног синдрома". Слабости истраживања су такође видљиве - учесници су сами уносили податке у апликације, те податке није проверавао њихов лекар. Осим тога, старији људи који често немају смартфон, или нису вешти у примени аполикације, нису у довољном броју заступљени у истраживању. Напослетку, родна и географска распрострањеност апликације није равномерна. Више је жена, а мање особа из области са просечно нижим дохотком

Друго истраживање које су спровели научници са Оксфорда, обухватило је 10 000 људи који су се заразили упркос вакцинацији. Упоредили су податке са подацима оних особа које су се заразиле, а нису биле вакцинисане.

Учесници из прве групе су имали мање тешке симптоме, као што је отежано дисање, и ређе су морале у болницу. Али број случајева "постковидног синдрома" био је у обе групе једнак.

И ово истраживање има своје слабости. База података за истраживање су случајеви који су регистровани код лекара и у болницама. Људи са лакшим симптомима који нису ишли лекару нису укључени у истраживање. То може довести до погрешних бројки. Истраживање још није рецензирано и није објављено у неком научном часопису.

Делта сој није укључен

Оба истраживања имају једну заједничку слабост. Оба се базирају на подацима из Велике Британије из прве половине 2021. А тек од лета је у Британији, као и у многим другим земљама, доминантан заразнији делта сој. Могуће је да тај сој и код вакцинисаних особа у већем броју изазива "постковидни синдром". "Претпостављамо да заражени делта сојем испуштају дисањем велики број инфекциозних честица. Kада се људи тиме заразе, они имају већи почетни број вируса. Та почетна количина вируса могла би му дати предност на основу које би могао да формира резервоар", сматра Акико Kавасаки.

Шта је са људима који су прележали ову болест пре вакцинисања и пате од "постковидног синдрома"? Постоје индиције да њима вакцинација помаже. Према подацима британске Kанцеларије за националну статистику показују да већ прва доза вакцине смањује симптоме за 13 одсто, а друга за додатних девет одсто. Остаје нејасно да ли су се симптоми људи који пате од овог синдрома трајно ублажили или су се они чак излечили.

Потребна су додатна истраживања

Додуше, прва истраживања су донела вредна сазнања о односу вакцинисања и "постковидног синдрома". Ипак су бројна питања на која још није коначно одговорено: да ли вакцинација смањује ризик да се после прележаног ковида добије и "постковидни синдром"? Ако је одговор позитиван, онда се поставља питање у којој мери се смањује тај ризик? Да ли се то односи и на децу и омладину?

Да би се одговорило на ова питања потребно је спровести додатна истраживања. На срећу, истраживачима је на располагању све више података, пошто свакодневно расте број вакцинисаних широм света. Тренутно су у току истраживања као што је пројект "Recover", у којем учествује више десетина хиљада људи, које научници прате у дужем временском периоду после прележане инфекције.

Научници већ сада знају да је најбољи начин да се избегне "постковидни синдром" – да се избегне заражавање коронавирусом. А за то је свакако најбоља потпуна вакцинациона заштита .