Протести против антиковид мера – да ли је улазак у кафић основно људско право

На протесту у Бечу у недељу било је и вакцинисаних и невакцинисаних, незадовољних тронедељним локдауном, а опозициони слободари су постали гласноговорници незадовољства. У нередима у Холандији пет полицајаца је повређено, а 28 особа је ухапшено. И Загрепчани су протестовали на Тргу бана Јелачића.

Имунолог и члан Кризног штаба др Срђа Јанковић каже да је питање слобода важно, али и да су људска права дефинисана унутар заједнице.

"Не бих да продубљујем поделе и наступам са позиције 'ја говорим шта је добро за све, а ви нећете да слушате'. То није став научне заједнице, већ имамо научне доказе да вирус прети, а вакцина штити. Када неко обрнуто перципира, а то није објективно тако, имамо две димензије – право на лично мишљење које мора да се уважава, али и критеријуме по којима вреднујемо ставове у односу на то какве су њихове последице по заједницу", каже др Јанковић.

Напомиње да је вакцинација питање јавног здравља, а не идентитета.

"Последње што бисмо хтели је да се људи деле на вакцинисане и невакцинисане, као да је то њихово својство. Нису то својства, већ избори који имају боље или лошије последице и заједница мора да се одреди", каже Јанковић.

Каже да заједница треба да ублажи последице објективно лошијег избора, на који особа има право, на начин који не угрожава његова есенцијална права – а то су ковид пропуснице: "Улазак у кафић није есенцијално људско право и замена теза је да се третира као такво."

Сликовито описује да он има право да не верује у гравитацију, али да неће неко "мање погинути" ако га гурне с врха зграде.

Мотивација, а не мобилизација

Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Бојан Вранић каже да је у Европи реч о мотивацији, а не о општој мобилизацији. У Аустрији је на делу било каналисање беса, емоције су се испразниле током викенда, а данас су улице празне – легитимитет државе је опстао, каже Вранић.

Ситуација у Белгији и Холандији је нешто другачија. Тамо се не протестује због локдауна већ због увођења пропусница.

"Ако погледамо западне демократије, старе либералне демократије попут Холандије и Белгије, тамо се буне око блажих мера. На пример, за сектор забаве треба пропусница. Али, шта је компаративна разлика – у западним демократијама питање слобода схвата се доста шире него у централној Европи. Границе индивидуалне слободе су шире постављене у односу на границе туђих слобода", наводи Вранић.