Протести против антиковид мера – да ли је улазак у кафић основно људско право
Мере које су владе донеле како би сузбиле ширење заразе коронавирусом довеле су до протеста на улицама Брисела, Хага, Ротердама, Беча, Загреба. Доктор Срђа Јанковић каже да треба имати у виду опште добро и ублажити последице лошег избора, као што је одлука људи да се не вакцинишу. Улазак у кафић није есенцијално људско право и замена теза је да се третира као такво, каже др Јанковић.
На протесту у Бечу у недељу било је и вакцинисаних и невакцинисаних, незадовољних тронедељним локдауном, а опозициони слободари су постали гласноговорници незадовољства. У нередима у Холандији пет полицајаца је повређено, а 28 особа је ухапшено. И Загрепчани су протестовали на Тргу бана Јелачића.
Имунолог и члан Кризног штаба др Срђа Јанковић каже да је питање слобода важно, али и да су људска права дефинисана унутар заједнице.
"Не бих да продубљујем поделе и наступам са позиције 'ја говорим шта је добро за све, а ви нећете да слушате'. То није став научне заједнице, већ имамо научне доказе да вирус прети, а вакцина штити. Када неко обрнуто перципира, а то није објективно тако, имамо две димензије – право на лично мишљење које мора да се уважава, али и критеријуме по којима вреднујемо ставове у односу на то какве су њихове последице по заједницу", каже др Јанковић.
Напомиње да је вакцинација питање јавног здравља, а не идентитета.
"Последње што бисмо хтели је да се људи деле на вакцинисане и невакцинисане, као да је то њихово својство. Нису то својства, већ избори који имају боље или лошије последице и заједница мора да се одреди", каже Јанковић.
Каже да заједница треба да ублажи последице објективно лошијег избора, на који особа има право, на начин који не угрожава његова есенцијална права – а то су ковид пропуснице: "Улазак у кафић није есенцијално људско право и замена теза је да се третира као такво."
Сликовито описује да он има право да не верује у гравитацију, али да неће неко "мање погинути" ако га гурне с врха зграде.
Мотивација, а не мобилизација
Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Бојан Вранић каже да је у Европи реч о мотивацији, а не о општој мобилизацији. У Аустрији је на делу било каналисање беса, емоције су се испразниле током викенда, а данас су улице празне – легитимитет државе је опстао, каже Вранић.
Ситуација у Белгији и Холандији је нешто другачија. Тамо се не протестује због локдауна већ због увођења пропусница.
"Ако погледамо западне демократије, старе либералне демократије попут Холандије и Белгије, тамо се буне око блажих мера. На пример, за сектор забаве треба пропусница. Али, шта је компаративна разлика – у западним демократијама питање слобода схвата се доста шире него у централној Европи. Границе индивидуалне слободе су шире постављене у односу на границе туђих слобода", наводи Вранић.
Истиче да у протестима антиваксера нема артикулације, не зна се шта су захтеви.
"Када их питају шта желе, они кажу – да се укину мере. То не значи ништа. Као када је Доналд Трамп, када је видео преко 400 протеста због ковид мера, објавио на Твитеру 'ослободите Вирџинију', то је празан појам. Али људи су помислили да Републиканска странка стоји иза њих и када су ушли у партијску машинерију, тај импулс је прошао", наводи Вранић.
Напомиње да иза невакцинисаних леже дубље социјалне и класне поделе – проблеми који деценијама нису адресирани. "Да није било пандемије, нешто друго би их оголило", рекао је Бојан Вранић.
Коментари