Читај ми!

Какве су последице онлајн наставе по ђаке и да ли се пропуштено градиво може надокнадити

Непосредна настава најбољи је облик наставе, а настава на даљину добра допуна класичне наставе, наводи за РТС Миленија Симић Миладиновић, новинарка "Политике", која прати просвету. Оцењује да неће бити једноставно надокнадити пропуштено, али, како каже, ту је кључна вештина наставника.

У свим основним и средњим школама у Србији од понедељка, 22. новембра примењиваће се први модел наставе, односно ученици ће наставу похађати непосредно, одлучио је Тим за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа.

Миленија Симић Миладиновић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навела да то ипак неће важити за све школе у Србији.

"У принципу све школе у Србији враћају се оном првом моделу рада који подразумева непосредну наставу. Међутим, у неким школама где постоји и даље у одређеном одељењу троје и више заражених ученика то се одељење дели на две групе, оне иду по комбинованом моделу - дан у школу, дан у виртуелну учионицу, али на нивоу система све се школе враћају оном првом најпожељнијем и најквалитетнијем начину рада који подразумева непосредну наставу у оним добрим, старим учионицама где су сви ђаци и наставници", наводи Симић Миладиновићева.

Објашњава да су од почетка ове школске године ученици млађих разреда углавном у школским клупама.

"Они који су били стицајем епидемијских околности били приморани на неке друге атипичне моделе наставе су углавном средњошколци и раније на самом почетку школске године то су били и ученици старијих разреда основних школа. Навикли су се ученици и на тај режим рада. Наравно да је овај други који подразумева боравак у учионици и непосредну наставу у учионици и пожељнији и квалитетнији, али и један и други су у оптицају. Имали смо довољно времена да се навикнемо и на једну и на другу варијанту, на све моделе", наводи гошћа Јутарњег програма.

Међутим, оно што се примећује као потешкоћа, каже Симић Миладиновићева је рад са оном децом која су била или оболела или у изолацији због неког од чланова породице који су оболели.

Дакле, каже гошћа Јутарњег програма, ту не говорим о оним одељењима која су прелазила на комбиновану наставу или била искључиво на онлајн настави него говорим о спорадичним случајевима.

"Просветни систем се навикао на рад на даљину био је на то приморан откако је епидемија ушла у нашу државу. Међутим, тај начин рада, требало је, било је замишљено да се користи и за децу која су стицајем околности углавном здравствених онемогућена да свакодневно долазе на наставу. Ова деца бојим се да су највише оштећена јер је најмањи број наставника, част изузецима којих има, заиста користио добробити наставе на даљину и на тај начин у мери у којој је могао помогао и деци која су била принуђена да буду у изолацији", истиче Симић Миладиновићева.

Оцењује да неће бити једноставно надокнадити пропуштено, али, како каже, ту је кључна вештина наставника.

"Наставници су ти који знају шта су то кључна знања која деца треба да понесу из сваког разреда основне или средње школе. Имају и аутономију да одређен део градива, уколико је неопходно сажму, тако да у сваком случају децу припреме за наставак образовања, наставак школовања", наводи гошћа Јутарњег програма.

У датим епидемијским околностима које су заиста отежале рад школа, додаје она, неки су то урадили боље, неки мало лошије, како се ко снашао.

"Тако да верујем да постоји довољно простора у наредним годинама да се надоместе такорећи рупе у знању које свакако постоје", објашњава Симић Миладиновићева.

"Лицитирање о завршетку првог полугодишта непотребно"

Упитана шта мисли о лицитирању медија око завршетка првог полугодишта одговара да се на тај начин беспотребно стварају забуне и збуњују и наставници и ученици и родитељи. 

"Пред школским системом је шест недеља наставе. У овом тренутку нико не може да предвиди каква ће бити епидемијска ситуација. Бојим се да се беспотребно стварају забуне и да се збуњују и родитељи и наставници и ђаци том причом о померању зимског распуста", наводи гошћа Јутарњег програма.

Додаје да нам је досадашње искуство показало да се званичне одлуке доносе буквално непосредно пред почетак школске године, пред продужетак распуста, пред следећу радну недељу.

"Дакле, у последњем моменту се зна да ли ће бити или не промена у зависности од актуелних епидемијских показатеља. Тако да ја мислим да је та дебата о, продужавању, померању зимског распуста у овом моменту потпуно непотребна", поручила је Симић Миладиновићева.

понедељак, 25. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње