Све више људи долази у апотеке са прехладом – на које симптоме се жале

Андријана Цвијетиновић каже за РТС да је јесен, када је час топло, час хладно време, донела промене и да грађани долазе у апотеке и углавном се жале на класичну прехладу.

Истиче да наводе да им је негативан антигенски тест, као и да сматрају да нема потребе да чекају ред у домовима здравља, већ да долазе и траже савет у апотекама.

"Најчешће се жале на бол у грлу, сув кашаљ и траже пастиле, сирупе и много више него прошле године. Такође, траже и биљне препарате – чајеве и инсистирају на жалфији, белом слезу и прополису, тако да мислим да доста воде рачуна, а доста купују и суплементацију", каже Цвијетиновићева.

На питање да ли су у праву људи када дођу у апотеку и питају фармацеута за савет или ипак најпре треба да се консултују са лекаром, Цвијетиновићева каже да не греше ако се обрате фармацеутима.

"Ми смо уствари једини здравствени радници који су њима доступни 24 часа и за бесплатан савет. Они код лекара иду по своју редовну терапију, консултације, а ми смо ту за њих било када и у сваком тренутку", додаје Цвијетиновићева.

Говорећи о томе траже ли људи антибиотике више него што је уобичајено, Цвијетиновићева истиче да траже, али да они антибиотике дају само ако је то лекар преписао уз компетну анализу.

Од почетка пандемије грађани све чешће купују и витаминску суплементацију, а Цвијетиновићева наглашава да су то најчешће витамини А, Ц и Е, али и цинк, селен и витамин Д.

"Поред тога што су антиоксиданси одлични и што смањују могућност слободних радикала, они доста помажу њиховом имунитету тако да свакодневно купују", додаје она.

Каже да грађани треба да воде рачуна и о исхрани, да јесу доста једу воћа и поврћа, као и да не мора само суплементација да се узима.

На питање шта купују вакцинисани, а шта они који то нису, Цвијетиновићева каже да је углавном то иста прича и да купују исте суплементе, али да се људи који нису вакцинисани распитују за вакцине против сезонског грипа које могу да купе у апотекама и без чекања однесу у дом здравља и приме.

За крај дала је савет како да се понашамо током великих временских осцилација, а да се не прехладимо.

"Не морамо увек да посежемо само за лековима, него могу доста да учине и нефармаколошке мере – здрав начин живота, смањен алкохол, што више витамина и минерала, воћа и поврћа и свакако додатак витамина ако је потребно", рекла је Цвијетиновићева.

Савет старијим суграђанима је да иду редовно код лекара и да не чекају да им се нешто деси и да осете драстичне промене, него бар на три, четири месеца да посете свог доктора.