Константин из собе 208: Они који нису вакцинисани хоће да иду у рат без оружја против Викинга

Константин Јовановић, након што је прележао корону, одлучио је да се одужи лекарима и медицинским сестрама који су бринули о њему тако што им је написао писмо.

Гостујући у Београдској хроници, Константин је рекао да пре тога није био болестан.

"Када вас доведу у бестежинском стању и када осетите толико пажње, залагања, оптимизма - мени је после три тешка дана било боље", рекао је он.

Испричао је да је, док је лежао у болници, размишљао како да се одужи људима у Селтерс центру, који је тих дана ушао у ковид режим.

Људи су били у скафандерима, реално није могао да им види лица, али истиче да ипак зна сваки лик.

"Не могу да објасним, цела та болест, те две недеље, друге димензије, све је чудно, сваког доктора и сваку сестру, нарочито Раду која је певала док ми је вадила крв - видео сам, зато сам то написао", рекао је Константин.

После изласка из болнице није видео никога од њих. Корону је добио између две вакцине, када се повредио па је узимао антибиотике. Каже да не зна како је добио корону.

Шта су лекари говорили у визити

Чим уђу, лекари поставе лепо питање - како вам је, да ви морате да одговорите да вам је боље. То је невероватна екипа, каже Константин.

Најпре је послао писмо људима у "Селтерсу". То је био леп начин да се одужи свим лекарима.

"Они који су невакцинисани вероватно су гледали Викинге, и знају ко је Рагнар, Лагерта и остали. Они који нису вакцинисани хоће да иду у рат без оружја против њих, то је немогућа мисија", закључио је Константин Јовановић.

Константиново писмо: 

"Ја сам Константин из собе 208. Лежао сам код Вас две недеље. Сматрам да би било непристојно да Вам свима не захвалим, на знању, пажњи, приступу и професионализму који сте уложили у спасавање мог здравља и живота других пацијената. Код вас сам довезен неким свемирским бродом, у бестежинском стању, какво само корона може да произведе. Од тог момента, сви Ви почели сте да улепшавате моје најтеже тренутке у дотадашњем животу. Осетио сам такву пажњу и разумевање свих. Осећао сам се неизмерно сигурно и то ми је дало додатну снагу за борбу са овим чудним вирусом. Изгледа да смо, за сада, заједно успели да направимо добар пакт са болешћу - да више нико никог не дира. Ето, толико од мене. И да знате - иако Вам нисам видео лица, знам свачији лик. Неизмерно захвалан".