Млади због короне живе виртуелне животе

Пандемија је највише утицала на образовање и социјалну интеракцију са вршњацима. Забележен је и пад мотивације за учење, посебно током ванредног стања.

Мила Туцовић, дечија психолошкиња у Гимназији "Свети Сава" у Београду, каже да је разлика између прошле и ове године што се драстично види пораст депресија, пораст анксиозности, прича се све више и о тим суицидалним идејама и намерама.

"Ми то у школи примећујемо. Велики пад мотивације и оно што можда није толико за гимназије карактеристично, али јесте за средње стручне школе немогућност да исконтролишете да ли су деца онлајн, да ли су у школи, како се то правда", истиче Туцовићева.

Прилагођавање на онлајн наставу је трајало дуго, а млади из посебно рањивих група, због недостатка простора за учење, дигиталних вештина и технологија неопходних за праћење онлајн наставе, нису били у могућности да испрате новонасталу ситуацију.

Наставница социологије у Гимназији "Свети Сава" у Београду Слађана Исаиловић наглашава да је школа један жив организам, деца се у школи друже, размењују искуства, имају међусобну подршку, имају подршку наставника.

"Испред екрана када су сами, то је нешто сасвим другачије. Мислим да је њима то знатно значајнији проблем него сама настава и методе, јер они имају жељу да се друже и жељу да деле једни са другима тренутну ситуацију", објашњава Исаиловићева.

У школама истичу да је најважнија подршка породице, да би школе требале да имају много бољу сарадњу са центрима за социјални рад, а пре свега институцијама за ментално здравље.

Више од 90 одсто младих каже да слободно време углавном проводи на интернету, а када се томе придода онлајн настава и ограничена могућност дружења уживо, чини се да млади живе виртуелне животе. А загрљај, природу, лични контакт и једну младост, ништа не може да замени, поручују психолози.