У Албанију и ове године са личном картом – шта чека српске туристе

Када су се прошлог лета, због пандемије, затворила готово сва популарна летовалишта, српски туристи су се окренули ка Албанији, у коју се могло ући и без пи-си-ар теста и карантина. Исти услови важе и ове године – преко границе се може само са личном картом. У Албанији чекају и сведочења о нашим прецима.

Последњих пет година Албанија интензивно развија летњу туристичку понуду. Прошле године је угостила око 40.000 туриста из Србије.

Тони Кабаши, власник апартмана у Шенђину, истиче да је прошле године имао много гостију из Србије и Италије и сматра да у Европи нема лепших плажа.

Албанија има око 400 километара обале – две трећине припадају Јадранском, а једна Јонском мору.

Воде два мора се срећу код Валоне, града богатог историјског наслеђа.

Од Дримског залива и Скадра на северу, преко Љеша, Драча, Медове, до Саранде, са погледом на Крф, крију се места са најлепшим неоткривеним плажама Европе.

"Албанија поседује све што је потребно за један савршен одмор – гостољубиве домаћине, прелепо чисто кристално море, дуге пешчане плаже, а и цене које су доста повољније у односу на друга летовалишта", каже Милица Драгојевић из Туристичке агенције Београд.

Албанија може бити и читање српске историје

За туристе из Србије, Албанија може бити и читање историје о прецима – старе зидине још причају о Скадру-граду, Љеш о цару Душану и Балшићима, а на обали Бојане стоји зид гробне цркве зетских и рашких владара.

Српски језик се чује и има ко да му се обрадује.

"Ја могу да вам покажем да у Скадар долази много туриста, а сви причају на српском. И то је мени, као свештенику, част, што слушам", истиче Иван Попај, из цркве Пресвете Тројице у Враки.

Не треба заборавити ни сени више од 70.000 српских војника, страдалих током албанске голготе, на које у Србији подсећају крајпуташи, а у Албанији, још само један, заједнички гроб и споменик у Тирани.

Због свега тога, лето у Албанији може бити много више од уобичајеног одмора на обали мора.