"Знањем против епидемије" - могу ли се образовањем спречити нове пандемије

Након покретања бесплатног интернет курса за ђаке и наставнике на тему "Епидемија", заједничког пројекта Фондације Петља, Иницијативе "Дигитална Србија" и УНИЦЕФ-а у Србији,  одржан је и онлајн панел "Знањем против епидемије" у склопу кога су стручњаци из својих домена разменили ставове о савременом образовању, као и о томе може ли се његовом надоградњом унапредити приступ наставника, ученика па и њихових родитеља, приликом усвајања знања о важним темама као што је епидемија.

На панелу "Знањем против епидемије" учествовали су Радмило Петровић, епидемиолог у пензији и један од лекара који су се својевремено борили са епидемијом вариола вере, Ана Банко, вирусолошкиња и доцент са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду и Невена Буђевац, психолошкиња и ванредна професорка Учитељског факултета Универзитета у Београду.

Разговор је водио Дејан Бошковић, наставник биологије који уз посао у школи води неколико блогова и ради као спољни сарадник Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Шта смо научили за годину дана пандемије?

Током дискусије о томе шта нас је образовни систем научио током годину дана пандемије и да ли нам та сазнања могу помоћи да будемо убудуће припремљенији за сличне ситуације, вирусолошкиња Ана Банко нагласила је да је ова пандемија показала да су изазови са којима се суочавамо они на чијем решавању можемо прићи само мултидисциплинарно.

"Ако пођемо од научних дисциплина које се баве борбом са оваквом пандемијом, видећемо да постоји много научних области чија улога није довољно препозната - као пример ћу навести своју научну област вирусологије и микробиологије. Ако то применимо на ниво основне школе, ту ће свакако бити биологија, математика, али и многи друштвени предмети као што је историја," истакла је Банко.

Додала је да је неопходно разумети да је изузетно важно увек консултовати стручњаке за ускостручну научну област за одговоре које тражимо.

"Морамо разумети да наставник биологије најбоље познаје своју област, али да ће наставник историје најбоље познавати другу, ону којом се он бави. Решења комплексних проблема настају кроз њихову сарадњу и дебату," закључила је Банко.

Дијалог различитих научних области

Учесници панела сагласили су се да различите научне области могу допринети бољем разумевању и истраживању феномена као што је епидемија.

Радмило Петровић говорио је о томе да данашња актуелна ситуација може да припада и пољу екологије. Сложио се и да је овде реч о феномену који ће бити актуелан и много након ове актуелне ситуације.

"Ова пандемија је борба између два бића и два тела - једно су вируси који желе да се рашире и размноже као паразити на сисарима, односно човеку, по целом свету, а друга је хумана популација која жели да се заштити антителима од њих. Они одговор на та антитела дају путем мутација и то је једна дуготрајна и велика борба која ће се водити и у наредном периоду," рекао је Петровић.

Улога наставника од изузетног значаја

Улога наставника је изузетно значајна у помагању ученицима да интегришу апстрактна знања из различитих области, повежу их са свакодневним искуством и спонтаним знањем и науче да надаље искористе та знања.

Психолошкиња Невена Буђевац објаснила је због чега је интердисциплинарни онлајн курс "Епидемија", где је више наставника истовремено "уплетено" у размени знања, добра алатка за учење кроз разумевање.

"Овај курс је наша реалност, а не будућност. Било би лепо да то буде тако и кад кренемо уживо у школе, да не морамо увек да имамо распоред часова који ћемо фиксно да следимо јер ова врста учења је нешто чему треба да тежимо. У најбољем смислу оно што бисмо звали тематским приступом у настави и обрадом комплексне теме кроз сарадњу различитих дисциплина, у овом случају у дигиталном окружењу, али треба да се на сличан начин спроводи у школи. То је изузетно важно јер омогућава интеграцију знања која нам је такође потребна," нагласила је Буђевац.

Научном писменошћу до одговорних одлука

Невена Буђевац сматра да такав приступ учењу и настави нуди могућност грађења научне писмености наспрам усвајања чињеничних знања са којима ученици нужно не знају шта да раде.

"Научна писменост као начин да код ученика развијамо способност да интегришу знања онда када им је то потребно, како би могли да износе закључке и доносе одговорне одлуке - то је управо оно што видимо да нам недостаје све време током ове епидемије. Не желимо да ученици слепо верују некоме ко изађе на телевизији и каже нешто. Желимо да постигнемо да разумеју објашњења која чују и да доносе одговорне одлуке у понашању," закључила је Буђевац.

Заједнички закључак саговорника панела био је да је управо онлајн бесплатни курс "Епидемија", осмишљен од стране Фондације "Петља", Иницијативе "Дигитална Србија" и УНИЦЕФ-а у Србији, показао да се учењу о комплексним појавама може приступити илустративним укрштањем знања из различитих области, да је знање моћ, али да би оно требало да се развија динамичније и модерније кроз преплитање природних и друштвених наука, а да се ђаци мотивишу да уче са разумевањем и кроз примере како би разликовали знања од псеудознања.

Само знањем могу да управљају сопственим животом - критичким мишљењем и одговорношћу према сопственом и туђем здрављу.