Око 75 одсто Балканаца верује у теорије завере о корони, већина не жели да се вакцинише

Највише се у теорије завере верује у Албанији, али је и у Србији проценат висок – од 40 до 70 одсто, у зависности од теорије.

Последица раширености оваквих веровања је неповерење у вакцине. Само 39 одсто грађана региона каже да би примило вакцину против коронавируса – знатно мање него у другим деловима Европе.

У Србији је тај проценат већи од регионалног просека – око 50 одсто грађана каже да би прихватило вакцинацију.

У истраживању које је током октобра спровео ИПСОС у име експертске групе "Балкан у Европи" БИЕПАГ и Европског фонда за Балкан, у фокусу су биле неке од најраширенијих теорија које нуде неко скривено и наводно право објашњење за постојање и ширење коронавируса.

Грађани су упитани о уверљивости теорија да је вирус побегао из лабораторије у Вухану, да га је направила кинеска влада као био-оружје, да га је произвела влада САД као био-оружје, да вирус шири фармацеутска индустрија, као и да Бил Гејтс планира да чипује светско становништво преко вакцине, што је у вези са 5Г мрежама.

Ни за једну од ових теорија не постоје докази, мада неке од њих нису саме по себи немогуће, док друге делују врло невероватно, наводе аутори. Ипак, према налазима истраживања, више од 75 одсто грађана на Балкану верује бар у једну од њих.

Већина на Балкану против вакцине

Аутори студије кажу да слична истраживања у Европи и Северној Америци показују да оквирно једна четвртина становништва верује у неке од теорија завере, док је на Балкану тај број два или чак три пута већи.

Један главних проблема је веза између раширености оваквих веровања и одбијања вакцинације, каже један од аутора студије Флоријан Бибер, са Универзитета у Грацу

"Ако питате људе да ли хоће да се вакцинишу, истраживања показују да у већини земаља Европе постоји већина која то хоће, некада значајна већина, некада нешто мања. На Балкану је обрнуто. Већина је против вакцине - 53 одсто у просеку каже да би се не би вакцинисало, а само 39 одсто да жели да се вакцинише. То је у снажној вези са веровањем у теорије завере које имају директан утицај на јавно здравље и мере у тој области", оцењује Бибер.

Веровање присутно у свим категоријама становништва

Истраживање је показало да раширеност не зависи нарочито од степена образовања, старости, или пола грађана, каже Тена Прелец са Одсека за спољну политику и међународне односе универзитета у Оксфорду.

"Показало се да је веровање у теорије завере присутно у свим категоријама становништва, градским и руралним. С друге стране, приметан је геополитички моменат. Испитаници у Србији, рецимо, имају повољније мишљење о Кини и мање верују у теорији завере у вези са Кином, а више у оне повезане са САД, док је у другим земљама обрнуто", навела је Тена Прелец.

Неповерење у званичне институције и политику се намеће као један од разлога за раширеност теорија завера у земљама Балкана.

"Људи имају осећај да нам свет није наклоњен"

Политиколог Дејан Јовић сматра да се објашњење налази и у наслеђу комунизма и национализма, као доминантних идеологија претходних деценија, када се грађанима говорило да су окружени спољним и унутрашњим непријатељима.

Чињеница да се регион већ врло дуго налази у чекаоници за Европске уније (ЕУ) такође има утицаја, оцењује Јовић.

"Чекање на чланство у ЕУ траје већ 30 година и многи верују да до тога никада неће доћи. У Србији многи кажу да чак ни Зоран Ђинђић није био довољно добар да би добио позив за чланство. Последњи пример је Северна Македонија, која је морала да промени име, па ни то није било довољно. То код људи ствара осећај да им спољни свет није наклоњен, што погодује теоријама завере", рекао је Јовић на представљању истраживања.

Веровање у теорије завере поготово изражено на Косову 

Веровање у теорије завере посебно је изражено у неким специфичним деловима популације.

У српској заједници на Косову и Метохији резултати показују да 93,7 одсто људи верује да је фармацеутска индустрија одговорна за ширење вируса, а 89,6 одсто каже да се неће вакцинисати.

Резултати су другачији на нивоу Србије у целини: према овом истраживању, 50 одсто грађана је спремно да се вакцинише, сто је највиши проценат у региону.