Грађани се омбудсману највише жале на послодавце

Зоран Пашалић је прецизирао да је Влада усвојила препоруку којом се једном од родитеља омогућава одсуство са посла због бриге о детету до 12 година старости.

"Породични закон у члану 69 каже да се мора обезбедити чување детета до седам година. Закон има већу правну снагу од препоруке Владе, али се позивамо на уставно право које се никавим ванредним стањем не може дерогирати, а то је право детеа. Послодавац треба да поступи по препоруци Владе, али не постоји начин да се на то натера. Међутим у питању је солидарност, разумевање и организација, како би се испоштовала препорука Владе и наставио несметани рад", рекао је Пашалић.

Подсетио је да је остављање деце старости до седам година без наџора одраслих особа кажњиво, али је апеловао на послодавце да "где год је то могуће, ослободе радних обавеза родитеље деце старе до 12 година".

Рад од куће је један од начина како се може организовати рад у ванредном стању, и то је најбоља опција за запослене, којима у том случају следује и пуна плата.

"Послодавцу се даје могућност да организује рад од куће, сменски рад, а ако ништа од тога није могуће, слање радника на годишњи одмор или на принудни одмор. Препорука Владе апелује на послодавце да изађу у сусурет радницима који испуњавају следеће критеријуме: број година, родитељи су мале деце, имају здравствене проблеме наведени у уреби. Понављам то је препорука, она не подразумева санкцију, бар не очигледну и моменталну, али је у овој ситуацији врло важно да се сви понашамо солидарно" рекао је Зоран Пашалић.

Послодавац је тај који организује рад, али он не може ускратити право на годишњи одмор ако је запослени имао право на то. Омбудсман је објаснио да су принудни одмори регулисани у два члана Закона о раду.

"Члан 16 се односи на смањен обим рада за који радник није крив, и положај радника применом овог члана је бољи, јер му гарантују примања која не могу бити мања од прописане минималне зараде. По члану 17 Закона о раду послодавац није у обавези да обезбеди исплату зарада радницима", прецизрао је Пашалић.

Послодавци су дужни да обезбеде заштитна средства за запослене, у супротном радник може да одбије да обавља ту делатност. И у ванредној ситуацији послодаваци имају право да дају отказе радницима, јер међу 17 права гарантованих Уставом, ни једно се не односи на овакву ситуацију, навео је Заштитиник грађана.

Грађани Србије који су се током ванредног стања затекли у иностранству, а желе да се врате у земљу имају право да се обрате нашим дипломатским мисијама и да траже да им се организује повратак. Да ли ће им повратак бити обезбеђен, зависи од могућноти које држава има у сваком појединачном случају.

"Ми реагујемо у случајевима где можемо директно да помогнемо. Најчешће када се ради о земљама са којима имамо споразум о сарадњи, када обострано помажемо да се убрза поступак преласка границе, увек у складу са прописима земље у којој се налазе", наводи Пашалић.

Омудсман је рекао да се прихватни центар за изолацију наших грађана који се враћају из иностранства у Моровићу затвара због временских услова и да очекује отварање још центара сличних оном који већ постоји у Суботици.

Пашалић, који је обишао ценатар у Суботици каже да "то свакако није хотел али тај смештај гарантује боравак који не представља опасност по здравље и живот грађана".

Иако није у домену њиховог рада, Зоран Пашалић апелује да се не објављују лични подаци заражених грађана, ни у медијима ни на друштвеним мрежама, јер су Уставом заштићени.

Осврнуо се и на заштиту посебно угрожених група као што су бескућници и деца улице.

"Бескућници имају право на смештај у прихватилиштима, уз обавезно претходно тестирање, јер се не сме дозвлити уношење заразе у прихватилишта. За децу са улице постоје прихватилишта која организују невладине организације али и локалне самоупораве. Нису сва активна", рекао је oмбудсман.

Пашалић је изјавио да се грађани обраћају канцеларији Заштитника углавном са врло конкретним питањима и проблемима. Позвао је све грађане Србије да се прво обрате надлежним инситуцијама а да се, тек ако изостане праворемена реакција државних органа, обрате Омбудсману.

"Од 17 људских права гарантованих Уставом која се не могу ограничити ни ратним нити ванредним стањем три су најважнија: право на живот, права детета и неповредивост физичког и психичког интегритета", закључио је Заштитник грађана.