Марија Гњатовић о омикрону: Значајно повећање антитела, али без трајног имунитета

Докторка Марија Гњатовић рекла је за РТС да је већина људи развила антитела до овог седмог таласа коронавируса, односно хуморални имунски одговор.

Објашњава да од особе до особе зависи да ли су развиле имунитет због заражавања, вакцинације или такозване комбинације.

"Иако је тешко на основу антитела да радимо прогнозе, корелације су јасне: ко год има високе вредности антитела у нашим јединицама, изнад 60, далеко су веће шансе да таква особа прође без заражавања или да се добро избори са инфекцијом", објашњава Гњатовићева.

Додаје да, пак, особа које имају ниске вредности антитела, подложније су заражавању и теже се боре са инфекцијом.

Када треба проверавати антитела 

Према њеним речима, провера антитела треба да се ради једино када може да их погледа и тумачи лекар.

"На почетку короне, могли смо једноставно да тумачимо налазе. У првом таласу је било јасно да кад неко има антитела, да су те особе заштићене од реинфекција, које су биле јако ретке у почетку, зато што се спорије мењао вирус", наводи докторка.

Наглашава да је сада компликованије тумачити те резултате. "Основни разлог зашто бих саветовала да неко уради антитела је у случају када постоји јасна сумња да смо тренутно инфицирани ковидом, а пи-си-ар или антигенски тестови су негативни", каже Гњатовићева.

Саветује да се такође проверава ниво антитела како би се проценило да ли је потребно вакцинисати се четвртом дозом.

"Нико није заштићен – ни вакцинисани, нити они који су прележали. Апсолутне заштите нема, али процена стање имунитета и шанса да се заразимо, зависи од количине антитела", каже Гњатовићева.

Институт за примену нуклеарне енергије спроводи студију о омикрону. Докторка каже да је тешко завршити студију, јер се људи константно заражавају, али да је јасно да је омикрон дао значајно повећање концентрације антитела, али да се не ствара трајни имунитет.

Зашто су бивалентне вакцине "револуционарне" 

Говорећи о бивалентним вакцинама, Гњатовићева подсећа да је Велика Британија одобрила ту вакцину као бустер дозу, те да су оне револуционарне.

"Значајан помак јесте остварен јер је први пут направљена РНК бивалентна вакцина. Базирана је на генетском материјалу прве варијанте вируса и омикрона. Клиничка испитивања су показала да је дошло до значајног повећања количине антитела, када се вакцина да као трећа или четврта доза", наводи гошћа Клинике Наздравље.

Говорећи о тренутној епидемијској ситуацији у Србији, сматра да је било очекивано да ће доћи до пораста броја новооболелих, што очекује и од септембра због почетка школске године, факултета, враћање људи са одмора.

"Иако је ситуација таква да су блажи симптоми, нас итекако огроман број новозаражених може да пореметити у свакодневном животу", закључује др Марија Гњатовић, директорка Института за примену нуклеарне енергије.