Шеклер: Стелт тешко разликовати од делте, омикрон показао да није мутант који ће нас све побити
Таман је процент заражених у односу на број прегледаних у Србији пао испод 50 одсто, када је почело да се говори о новој подврсти омикрон соја, такозваном стелт омикрону. Доктор Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву, истиче да ову подврсту омикрона није тешко дијагностиковати, већ да је тешко разликовати је од делта соја.
Миланко Шеклер је, у разговору за Јутарњи програм РТС-а, рекао је да подврста омикрона неоправдано добила назив "стелт" (енгл. stealth – потајно), јер је њено дијагностиковање врло једноставно.
"Проблем је што се ова врста тешко разликује од делте пи-си-ар техником, којом је до сада могла да се одвоји старија верзија омикрона. Ова данашња не може да се одвоји, не може лако да се разликује да ли је омикрон или делта", објаснио је Шеклер.
Истиче да се, упркос великом броју пацијената у болницама, показало да омикрон сој није ни мутант ни Франкенштајн, који ће нас све побити.
"Ја сам напоменуо да ће бити велики број новозаражених, самим тим, иако је слабији вирус, јасно је да ће се повећавати бројеви у болницама и да ће расти број умрлих. Ви сте, рецимо, код делте потребу за хоспитализацијом од укупног броја заражених имали шест, седам, осам посто. Сада код омикрона је потреба за хоспитализацијом код свега једног процента новозаражених, али један проценат од 20.000 је 200, а шест-седам процената од 5.000 зар је 350", објаснио је Шеклер.
Омикрон далеко блажи за вакцинисане
Додаје и да брзи тестови могу да дају лажно негативан резултат, али да ли је, када су позитивни, то сто посто тачно.
Напоменуо је да су симптоми омикрона далеко блажи него раније – али за вакцинисане.
"И за невакцинисане је у највећем броју случајева блажи, али за старије, имунокомпромитоване... Лако се искомпликује и дође до упале плућа и потребе за кисеоником", каже Шеклер.
Говорећи о паксловиду, новом, најсавременијем леку који је стигао у Србију, Шеклер је рекао да је оно што је компанија о њему објавила импресивно.
Истиче и да досадашњи лекови, молнупиравир и фавипиравир много помажу уколико се дају у првих пет дана болести.
"Тада се вирус највише умножава у ћелијама и самим тим их уништава. Спречавањем његовог умножавања, спречавате да он разара ваше ћелије... Када вирус оштети те ћелије, рецимо на крвним судовима, онда постоји могућност стварања и покретања тромба, емболије плућа и то су ризици да неко нагло умре при чему је то немогуће предвидети. А лоши изгледи су последица оштећења које је вирус навео на тим рецепторима за које се вирус везује", објаснио је Шеклер.
За јачање имунитета битни сви витамини
Поновио је став да о четвртој дози не треба размишљати, осим за најстарије грађане и оне са ослабљеним имуносистемом, али и за здравствене раднике.
"Здравствени радници су јако изложени великим концентрацијама вируса, свакодневно су изложени и налазе се на месту где могу врло лако да се заразе. Сведоци смо колико се здравствених радника заразило", рекао је Шеклер уз напомену да је реч о људима који штите остале, па и оне невакцинисане.
Истакао је и да је за јачање имунитета неозбиљно издвајата само витамин Де, јер су и остали витамини – витамин Це, витамин А, витамин Е – подједнако важни да особа буде потпуно здрава.
"Само потпуно здрава особа има имуносистем на најјачем нивоу", каже Шеклер.
Направио је паралелу са месом.
"То би било као да ја сада кажем како су протеини из меса битни и да су они потребни да би се створила антитела. А антитела која добијамо вакцинацијом су протеинског састава... Ја сад могу да заступам тезу да морамо да једемо пола кила меса, јер без тих протеина не бисмо могли да створимо антитела. То можда јесте опште гледано тачно, али научно гледано није тачно", нагласио је Шеклер.
Коментари