Ковид, срце и психа – доктори Митровић и Латас имају решење за овај троугао
Кардиолог Предраг Митровић каже за РТС да народ мисли – ако су лакше последице коронавируса као да су имали тежи облик грипа, па су неодоговорнији у постковид периоду. Здрава исхрана, рекреативно бављење спортом и јављање професионалцима када осетите да проблем не можете да решите сами, саветује психијатар Милан Латас.
Први случај омикрона у Србији потврђен је крајем децембра. Од тада до данас убрзано расте број заражених, недељама је петоцифрен. Како изгледа опоравак тих пацијената и на које последице се жале, говорили су за РТС кардиолог проф. др Предраг Митровић и психијатар професор Милан Латас.
Гостујући у Дневнику РТС-а, професор Митровић каже да је за 24 сата дежурства било 145 болесника који су били у амбуланти Ургентног центра, од тога 96 који су се јавили због кардиоваскуларних тегоба, од 96 – шеснаесторо је имало проблема са обољењем миокарда, а 10 је било са миокардитисом, вероватно после прележане ковид инфекције.
Додаје да се то уклапа у статистику која показује да 10 од 15 болесника који су прележали ковид има често проблем са срчаним мишићем, односно упалу срчаног мишића.
Говорећи о старосној структури пацијената, Митровић каже да је то популација од 25 до 45 година, средња популација. Дефинитивно омикрон вирус, али и делта, углавном сада ту популацију гађа – старија популација се више штито и чува, додаје доктор.
Према његовим речима, средња генерација и школски узраст не пазе довољно и долази до чешћег заражавања.
Последице омикрона и делте
Митровић указује да је бол у леђима код делте чешћи симптом, као почетак болести.
Специфично је да делта постоји, а омикрон је много чешћи, 1 према 2 је инфуленца, односно заражавање, а код делте је 1 према 7, објаснио је Митровић.
Ако су лакше последице народ мисли да се ради о тежем облику грипа, па су неодговорнији у постковид периоду, док делта напада плућа, народ се осили и мисли да је обичан грип и прави грешке, рекао је Митровић.
Специјализована амбуланта за постковид психијатријске проблеме
У септембру је у Клиничком центру Србије отворена специјализована амбуланта за постковид психијатријске проблеме.
Доктор Латас каже да је последње две године пандемије примећено да постоји велики број пацијената који су раније лечени са неким новим симптомима, проблемима.
"Општа популација доживела је различиту врсту проблематике везано за саму пандемију и треће, појавили су се неки нови психијатријски симптоми, синдроми које нисмо успевали да уклопимо у претходну причу и зато је формирана специјализована амбуланта која је посвећена мало озбиљнијем раду са пацијентима који су оболели од ковида 19, који су имали различите симптоме", каже Латас.
"У почетку смо радили несистематично, успоставили смо дијагнозу постковид поремећаја са идејом да направимо озбиљнију статистику шта ће се током времена показати", каже Латас.
Показало се да је све, осим поремећаја спавања – који је први и најчешћи проблем који се јавља у вези са пандемијом, присутно, од блажних психијатријских проблема, од депресије до делирантних стања, у ковид болницама, у Батајници, до других необичних симптома: ментална магла, поремећај концентрације и пажње, што нисмо раније имали прилике да видимо, објаснио је др Латас.
За преглед је потребан упут, имамо отворене термине за следећи месец, може пацијент да дође амбуланта ради од 7 до 19 часова, рекао је психијатар.
На шта се жале психијатријски пацијенти
Психијатријски симптоми долазе на крају када се све истутњи, када се све промеша, не можемо да кажемо шта омикрон прави, ради, каже Латас.
Пацијенти се жале на све, од спавања, бриге, деконцентрације, нерасположења, узнемирености до конфузних делиратних стања.
Имамо и старијих и нових пацијената, од млађих људи до старије популације преко 60 година, рекао је Латас.
Симптоме које не смемо да игноришемо
Др Митровић каже да су то слабост, малаксалост и поремећај ритма срца, неправилног срчаног рада.
"Замор и малаксалост се осећа, људи не могу да пређу пет до 10 метара, траје док не буде почео пацијент да се лечи – ко се не буде лечио, може доћи до увећања срца. Ако мирујемо после коронавируса, до три месеца лакше активности, нећемо то осетити", каже Митровић.
Подсећа да је корона системска болест, поред плућа и ждрела, срца, напада и нервни систем.
Симптоми код менталног здравља
Хитно је увек када је живот угрожен, то је повезано или са делирантним стањима или са суицидалношћу у психијатрији, рекао је Латас.
Врло често живот није директно угрожен, трпи квалитет живота, није добар, онда када осете да не могу да функционишу како су раније функционисали онда је време да се јаве, каже он.
Према његовим речима, психотерапија и лекови се комбинују.
Не можемо да кажемо да ли су последице трајне. Код неких људи се после два разговора реши симптоматологија, код неких је потребна и хоспитализација уз додатну дијагностику, подвукао је Латас.
"Ако се пацијенти придржавају препорука, неће бити ничега, може бити да се открије гледајући ултразвук да је можда била инфекција, може доћи и до трансплантације срца", каже Митровић
Опоравити здравље – избегавати претерану физичку активност, само благе шетње, три месеца после прележане инфекције.
Социјализација погодује и решава ментално функционисање, али може да направи проблем заражавања, упозорава Латас.
Здрава исхрана, рекреативно бављење спортом и јављање професионалцима када осете да проблем не могу да реше сами, дао је савет Латас и додао да треба избегавати велике скупове људи због пандемије.
Коментари