Који имунитет дуже траје – онај стечен заражавањем или вакцинацијом

Душан Попадић је у Београдској хроници говорио о наставку вакцинације у време доминације омикрон соја, као и о смислу противепидемијских мера, које неке земље укидају, попут Данске и Велике Британије.

Попадић сматра да је у Данској вакцинација дефинитивно одговорна за то што имају неупоредиво мањи број хоспитализованих и неупоредиво мањи број преминулих особа, при чему имају већи број заражених на милион становника.

"Јасно је да је корист од вакцинације енормна, нарочито у тим сегментима броја хоспитализованих и броја преминулих", истиче Попадић.

Ти људи, додаје, немају тешке облике болести и немају смртне исходе.

"Свакако сви они који су примили две дозе и којима је прошло три месеца од момента кад су примили другу дозу, требало би да приме и трећу, односно бустер дозу", поручује Попадић.

Што се тиче људи који тек треба да се вакцинишу, Попадић је подсетио да изградња имунитета почиње оног дана када се вакцинишемо, али траје пет, шест недеља, две до три недеље након примљене друге дозе.

"Тако да у овом периоду од пет до шест недеља они нису комплетно заштићени. Могу да се заразе и они који су примили трећу дозу, али по питању разболевања, односно теже болести или смртног исхода, они су неупоредиво заштићенији него они који нису примили трећу дозу или они који до сада уопште нису вакцинисани", истиче Попадић.

Упитан колико ће трајати имунитет који је стечен вакцинацијом, а колико ако смо се заразили, каже да је на то тешко одговорити, јер до пробоја имунитета долази и код оних који су прележали и код оних који су комплетно вакцинисани.

"Чини се да ипак боље пролазе они који су комплетно вакцинисани, који су примили прву, другу и трећу дозу – у односу на оне који су само једном прележали ковид", напомиње Попадић.

"Укидање мера нема смисла" 

Неке земље, као Данска и Велика Британија, укидају све мере, али Попадић каже да то, према његовом мишљењу, нема смисла.

"Докле год су овако високи бројеви нема смисла укидати такве мере. Можда код њих има смисла, пошто код њих нису попуњени капацитети за болничко лечење", истиче епидемиолог.

Сви су, подсећа, полагали наду да је омикрон сој блажи.

"Међутим, ако посматрамо кривуље оних који су хоспитализовани и оних особа које су на механичкој вентилацији, видимо да су оне малтене паралелне. Тако да, без обзира на то што доминира омикрон, вероватно још увек има и делта вируса или код тих особа која се клинички разболевају омикрон не даје толико блажу клиничку слику", оцењује Попадић.

"Када прође ова пандемија, очекујем неупоредиво мање вируса"

На питање како види корону у будућности и да ли ћемо бити безбедни, с обзиром на то да је велики број људи прокужен, и да ли ће деца која нису заражена или нису вакцинисана бити угрожена, Попадић каже да мисли да ће она бити угрожена.

"Када прође ова пандемија, очекујем неупоредиво мање вируса, неупоредиво мање зараза и самим тим неупоредиво мање мутација и шансе за појаву неког новог соја. Међутим, када буде прошло одређено време, десет или двадесет година, оне генерације које долазе, које још нису ни рођене, она ће имати потенцијал да се заразе и да настане епидемија или пандемија", сматра Попадић.

Међутим, не очекује да би то била епидемија оваквог значаја, зато што ће ипак већина људи у свету имати претходно контакт са короном, имаће некакав имунитет који ће их штитити и од тог евентуално новог соја.