"Има разлога за опрез у пандемији, али страх нарушава имунитет"

Проф. др Елизабета Ристановић, начелница Одељења за микробску генетику и имунологију Војномедицинске академије и редовни професор Универзитета одбране, рекла је да време пандемије у коме живимо доказује оно што стручњаци знају, а то је да су вируси и њихови продукти око нас, да они живе у нама, у природи, да нам неки помажу, а да неки вребају да изазову болест.

"Пандемија је било у прошлости, оне су неретко мењале токове људске историје од Јустинијанове куге која је утицала на пропаст Римског царства, Наполеоновог похода на Русију који је зауставио тифус, голготе која је пратила српску војску током Првог светског рата и епидемија тифуса, епидемије вариоле, еболе, САРС-а, МЕРС-а", навела је Ристановићева.

Према њеним речима, ова пандемија се могла наслутити и додаје да тера студенте да "стоје испред брда, а гледају изa брда" и да пажљиво анализирају све што се напише.

"Могло се уочити да се пандемија често помиње од 2013. године у научним радовима и често је помињан коронавирус, који је изазивач 35 одсто респираторних инфекција у јесењим месецима", истакла је докторка.

Више од 20 светских лидера позвало је на међународни договор о превенцији будућих пандемија. Називајући ковид највећим изазовом од Другог светског рата, кажу није питање да ли, већ када ће избити нова здравствена криза. 

Ристановићева каже да је иницијатива политичка и да се са њом мало закаснило, али да никада није касно и да су, свакако, микроорганизми били и биће један од безбедносних ризика.

"Пандемија ће бити. Томе доприносе како природни услови, климатске промене доприносе ширењу вектора заразних болести, плус ако додамо миграције, то су све природни феномени", истакла је професорка и додала да неће да улази у домен црне биологије.

Наводи да нас је пандемија научила пуно, да међународна солидарност не постоји и да морамо бити упућени на сопствене снаге и ресурсе, најбоље су прошле оне земље које су имале систем јавног здравља окренут човеку.

"Ревитализација својих капацитета" 

"Научила нас је да морамо да ревитализујемо своје капацитете, институте, истраживачке ресурсе, све што је било девастирано, да се окренемо својим вакциналним програмима", каже Ристановићева и додаје да су нас научили да није све у вези са здравством, већ да се мора балансирати и са економијом.

Наводи да свет после пандемије неће бити исти.

Одговарајући на питање да ли имамо стратегију за борбу са пандемијама, професорка каже да стратегија подразумева да постоје актери, добро организовани, обавештајни сектор је битан у превенцији, здравствени сектор у целости, као и војно здравство.

Ристановићева је, ипак, оптимиста, сматра да нема разлога за страх и цитира Његоша, који каже "страх животу каља образ".

"Има разлога за опрез, уплашен човек је болестан човек и то има неуро-ендокринолошко објашњење", наводи професорка и објашњава да страх нарушава имунитет, што значи да се не треба плашити, али треба бити опрезан.

Важно је, додала је, када се емитују кључне поруке да то не буде изазивање панике и страха, већ да се људима објасни какви ће бити бенефити уколико се понашају на одређен начин.

Наводи да се Србија добро бори са овом кризом и да ко другачије каже не говори истину. "Ми смо као народ навикли на ванредне ситуације", рекла је начелница.

Ристановићева је навела да је добро што је Србија пружила руку подршке људима у региону у вези са вакцинацијом, јер је регионална сарадња врло важна у одговору на овакве пандемије и то има своје имунолошко објашљење, јер су у питању сличне генетике па сталним кретањима може доћи до лакшег прокужавања и природног имунитете.

"Вирус не показује пасош на граници", закључила је Ристановићева.