Опоравак после короне: како дисати, спавати, седети - која је најједноставнија вежба

Данас се зна да коронавирус не погађа само плућа. Ова мултисистемска болест погађа цео организам, од плућа до бубрега.

Поставља се питање, од 100 ковид позитивних пацијената, колико њих мора на постковид рехабилитацију. 

Др Љиљана Тимотијевић, директорка Градског завода за плућне болести рекла је у емисији РТС-а "Наздравље" да би нека груба процена била да ће сви пацијенти, који су прележали ковид у било ком тренутку, бити принуђени да се обрате било њима или интернистима што се тиче рехабилитације.

Каже да нека искуства говоре за сада о томе да је код 10 одсто, од 100 пацијената, потребна постковид рехабилитација - то су пацијенти који су прележали ковид у претходној години, а сада се јављају са постковид симптомима.

Коме је најпотребнија рехабилитација 

Др Владан Миодраговић, ендокринолог из Специјалне болнице "Меркур" у Врњачкој бањи наводи да се кроз праксу и амбуланте види да то нису само пацијенти са тешком клиничком сликом, већ има и млађих, који су лечени кућним условима и велики број изискује постковид рехабилитацију.

Тимотијевић указује да се пацијенти јављају због отежаног дисања, кратког даха и изразите малаксалости. "Малаксалост и исцрпљеност јако дуго трају и не могу да изађу на крај без наше помоћи", каже она.

Доктор Миодраговић каже да су примарна установа која ради са оболелима од дијабетеса, али доста пацијента се јавља са погоршаном гликорегулацијом, такође има и младих који до болести ковида нису знали за повишен шећер.

"Кроз амбуланте збрињавамо пацијенте и ту видимо шансу кроз посковид рехабилитацију не само да се врате у форму него и лечење секундарних болести", истакао је доктор.

Према његовим речима, пацијенти се жале на умор, малаксалост, кратак дах, болове у мишићама, ногама, имају осећај лупања и прескакања срца - велики је проценат таквих пацијента са тим симптомима.

Када пацијет дође на преглед

Докторка Тимотијевић каже да на преглед дођу махом пацијенти који су хоспитално лечени и којима у отпусној листи пише да треба да се јаве Градском заводу за болести плућа.

"Оно што је важно рећи је да је код свих пацијената неопходна рехабилитација и код оних са блажом клиничком сликом, тако и код тежих. Неопходно је да се одржи тонус мускулатуре, покретљивост зглобова, да се ставе на ноге. Када дођу у Градски завод имају контакт са физиотерапеутим који их поново учи вежбама дисања, како да седе, устану и како да спавају", рекла је Тимотијевићева.

Др Миодраговић објашњава да се пацијенту најпре узме анамнеза, затим иде на преглед лекара интернисте, мери се сатурација, уради се ултразвук срца, одлази код физијатра и онда се дозирају вежбе дисања и процењују којим ће темпом да ради рехабилитацију.

Боравак у на чистом ваздуху у природи, коришћење минералних водеа и хипербарична комора, убрзавају опоравак, код пацијената који су већ долазили, повећала се дистанца коју могу да пређу, умор је мањи, смањује се бол у мишићима, па су резултати позитивни, каже он.

Колико траје опоравак

Докторка Тимотијевић указује да је дужина опоравка индивидуална и зависи од тога да ли је пацијент у ковид ушао као здрав или са придруженим болестима.

Такође, зависи од тога да ли је пацијент био на кисеоничној потпори у интензивним негама или је амбулантно успео да заврши лечење.

Истиче да пацијенти морају да схвате да опоравак не иде тако брзо с обзиром да је ковид системска болест, којом су захваћени сви органи и ткива.

Које вежбе радити у кућни условима

Подсећа да је Градски завод ковид тријажни центар, и у тој установи у току је израда платформе која ће бити доступна пацијентима да прате које вежбе, уз савете, да раде у кући.

Према њеним речима, најједноставнија вежба је подизање руку са дубоким инспиријумом и онда спуштање руку ка телу - експиријум и понављати што чешће до граница које организам може сам себи да зада.

Доктор каже да се лаганим темпом треба враћати у форму, нарочито ко је имао теже форме болести. "Морају да буду стрпљиви нарочито ако имају придружене болести, апелујем на стрпење", истакао је Миодраговић.

Одговарајући на питање како да пацијенти спавају и седе, Тимотијевићева каже да је неопходно да пацијенти спавају на стомаку јер се растерећују плућа, а препоручује седење у неком полулежећем положају.