Вирусолог са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду Ана Банко каже за
Танјуг да су истраживања показала да одобрене вакцине имају ефекта и на мутиране сојеве, да најмање забрињава британски сој, али да је ефикасност вакцина смањена на јужноафричком соју.
Напомиње да су досадашње студије о ефикасности вакцина на мутиране сојеве вируса недовољно обимне и да је потребно више времена.
"Произвођачи вакцина су у овом тренутку дали најлошије резултате за ‘Новавакс‘ и ‘Џонсон и Џонсон‘, чије вакцине тек треба да се одобре. Њихова ефикасност за основни облик САРС-ЦоВ-2 је око 90 одсто, а ефикасност на јужноафричку варијанту вируса пада на 50 до 60 одсто", рекла је др Ана Банко.
То значи да јужноафрички облик могу да препознају антитела која су се развила у организму природним путем (инфекцијом) или вакцинацијом, али ће ефикасност антитела бити знатно нижа у зависности од вакцине.
Мутације, у највећем броју случајева, немају никакав значај или су чак штетне за вирус. Међутим, када је огроман број људи заражен и када пандемија дуго траје, дешавају се и промене које вирусу омогућавају бољи и дужи опстанак међу људима.
"Сумња се да је и британска варијанта вируса тако настала. То је један од могућих објашњења", навела је она.
Вакцинацијом ће се, наводи, спечити и ширење вируса. То потврђују најновији подаци "АстраЗенеке" који кажу да би вакцина, осим спречавања оболевања, могла да утиче и на смањење преношења вируса.
"У својим прелиминарним истраживањима вакцинисаних особа они су им редовно радили пи-си-ар тест, без обзира да ли су имали симптоме или не. Доказано је да је трансмисија вируса код вакцинисаних за две трећине мања него код оних који нису. То је важан резултат који нам говори да вакцина штити од оболевања, али би могла и да утиче на смањивање трансмисије вируса", наглашава Банко.
Коментари