Тик-ток нови предизборни полигон – како се кандидати боре за гласове најмлађих бирача

Последњи изазов на Тик-току, чини се, отворила је изборна кампања. У трку за гласове на том полигону је све више политичара, а до циља, најмлађих бирача, трче и политички ветерани.

"Као што је она кампања 2012. године била прва кампања у којој је Фејсбук био коришћен масовно, ово је кампања у којој се Тик-ток користи на један, не још увек масован, један дискретан начин, али по први пут је значајније ушао у политички живот и то је, наравно, обраћање младој популацији, посебно популацији између 19. и 24. године", рекао је Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

С тим је сагласна и Мила Бајић из фондације "Шер".

"Видимо да је ово неки покушај да се приближе младим генерацијама, али не кроз то заправо који су њихови програми политички, него више на тој некој разини хуманизовање кандидата", навела је Мила Бајић.

А њихове клипове прате и позитивни и негативни коментари. Занимљиво је да су великом брзином стицали пратиоце, али и срца на постовима.

"Време ће показати и већ показује да лајкови доносе гласове. И неколико је разлога због чега је то важно - у Србији имамо више од 80 одсто домаћинстава која имају приступ интернету. Интернет и портали су за две трећине или више од две трећине један од начина како се информишу током дана", истакао је Клачар.

Мања одговорност за изговорено на друштвеним мрежама

За информације које деле на друштвеним мрежама имају мању одговорност, него за изговорено на телевизији, радију или у штампи. У томе упућени виде и један од разлога што је прљава кампања у великој мери мигрирала на интернет.

"Видим да се та тензија у друштву пресликава и на друштвене мреже. Наравно, велика заблуда са друштвеним мрежама је што маса обичних људи друштвене мреже поистовећује са медијима. И мисли да неко стоји уреднички иза тога и да та информација која је саопштена на друштвеним мрежима има своју вредност у смислу истинитости. А то није тако", рекао је Борислав Миљановић, комуниколог.

Мила Бајић истиче да се у европским државама пласирање садржаја на друштвеним мрежама све више регулише.

"Оно што ми видимо да се дешава по Европи је велики талас регулативе, која је управо усмерена на то да на неки начин те компаније имају већу одговорност, да разумеју своју одговорност. То, нажалост, код нас није и даље случај. Тако да код нас законски оквир који регулише просто друштвене мреже и предизборну кампању друштвене мреже не постоји", навела је Бајићева.

То значи и да правила предизборне тишине која, између осталог, забрањују да листе и странке 48 сати пре изборног дана па све до затварања бирачких места шаљу поруке бирачима преко медија - за друштвене мреже не важе.