Ко су кандидати за београдске одборнике - највише је техничара и економиста, најмање возача и матичара

Четрнаест странака, коалиција и удружења грађана за 110 мандата у Скупштини града Београда делегира чак 996 кандидата. Изборни систем је такав да грађани гласају за листу, не за кандидате који су на њој.

Ако се гледају све листе, најбројнији кандидати за одборнике су техничари, има их 110, таман колико и мандата. Економиста 106 – четири мање. Следе инжењери, па менаџери. Своје место у политичком систему града види и 60 пензионера, 52 правника, 47 професора, 44 предузетника.

Идентичан је број потенцијалних одборника из редова политиколога и студената, има их по 37.

На страначким листама најмање је возача, тесара, матичара, фотографа, домаћица, радника.

Колико имају година још не знамо, јер се у обрасцима не наводи година рођења – то ћемо сазнати када мандати буду подељени. Када је после прошлогодишњих избора формирана градска власт, просечна старост одборника била је 46 година.

“Данас су одборници и посланици партијски активисти. Значи, неко ко је 24 сата активан у партији, он иде на листе, он је водећи на листама и ти људи се бирају. И мање је важно, да ли је менаџер, да ли је не знам која сад занимања доминирају, битно је колико се он истиче у тој некој партијској активности. То је пресудно и то је на неки начин променило у потпуности састав тих парламената, у смислу занимања која су била пре 20 или 25 година“, каже новинар Политике Никола Тркља.

Повратак вишестраначја у Србију догодио се децембра 1990. године, када су последње две републике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије грађанима понудиле више странака.

Први и једини пут, на парламентарним изборима гласало се за личности, а кандидовале су их чак 44 изборне листе. Најспремнији да мењају политички живот били су дисиденти, а међу оснивачима странака најбројнији су били адвокати.

“Ја памтим сигурно четири странке које су чак и улазиле и у локални и у републички парламент, које су формирали адвокати, тај круг њихових пријатеља, познаника су носилац тог неког дела опозиционог деловања. У почетку деведесетих јако је било изражено то национално, антикомунистичко, е тек после негде, средином деведесетих, људи се окрећу и грејању, хоће ли Београд добити топловод из Обреновца...“, подсетио је Тркља.

Чији су кандидати најубедљивији, знаће се после избора, 17. децембра. Када се формира Скупштина града добићемо прилику да наредне четири године процењујемо ко боље доноси одлуке: техничари, менаџери, пензионери, економисти, студенти, домаћице или људи из неких других професија.