Крагујевац – нови заплет у политичком театру Шумадије

Мада се у истом дану гласа и за градску и за републичку скупштину, чини се да ће се 21. јуна управо за 87 места у Скупштини града водити најзанимљивија борба у Крагујевцу.

"Ми смо љути политички ривали и локална борба је жешћа", каже градоначелник Крагујевца Радомир Николић, члан Српске напредне странке.

"Мени лично градски избори су важнији, јер ово желим да променим", каже бивши градоначелник Верољуб Стевановић, носилац листе "Верољуб Верко Стевановић - Сви на ову страну".

Упућени кажу да управо листе које ће на гласачком листићу бити под редним бројевима 1 и 2 имају и највеће шансе да на изборима освоје највише гласова.

Ипак, актуелни и бивши градоначелник нису директни конкуренти за ту функцију. И то је тек једна од специфичности ових избора у четрвртом по величини граду у Србији.

14 листа у трци 

Крагујевац има нешто више од 150.000 становника, економски је, образовни и културни центар Шумадије. Можда је то један од разлога што се поред странака које традиционално учествују на изборима, ове године за градске изборе прјавило и више локалних и регионалих удружења. На гласачком листићу укупно је 14 листа.

И то није све.

"Више од половине политичких организација учествују само на локалним изборима, али не и на парламентарни, а друго што је интересанто јесте да најјача странка има кандидата за градоначелника који је непознат", објашњава локалне изборе дописник Политике из Крагујевца Бране Карталовић.

Никола Дашић први је на листи Српске напредне странке. Крагујевчанин, дипломирани економиста. То кажу основни подаци. Боље нисмо успели да га упознамо, јер је ипак одлучио да о Крагуујевцу за сада не говори, већ да сва појашњења препусти страначком колеги, још актуелном градоначенику и, како кажу, блиском пријатељу.

То што верује да ће човеку кога добро познаје препустити управљање градом за Радомира Николића је знак да ће Крагујевац наставити путем који је он започео.
"То обезбедује континуитет и то нам недостаје, то политичко васпитање које обавезује наследника да наследи претходника и да остави нешто у наслеђе", каже Николић.

Николић је шесту годину градоначелник. На ту позицију изабран је најпре у Скупштини града, октобра 2014. године. И поново после избора 2016, када је од 87 одборничких места, 44 припало напредњацима. Уверен је да Крагујевац оставља у бољем стању него што га је затекао.

"Не могу да будем незадовољан, учинили смо помак у сваком сегменту од блокаде рачуна преко стабилизације, уређивања комуналног система, смањење броја запослених, реорганизација система социјалних услуга, ставили у погон индстријску зону, мање је данас незапослених за осам хиљада, контролишемо трошење новца", каже Николић и додаје да су градске финансије стабилне и дугови репрограмирани.

На питање зашто се опет не кандидује за градоначелника ако је задовољан резултатима, одговара да је "имао задатак који је испунио и сад је време за друге задатке".

Ипак, одбацује спекулације о могућем ангажману у дипломатији јер је "још рано, човек на крају каријере треба да се бави дипломатијом".

Које су поруке Верољуба Стевановића 

С друге стране, Николићев претходник на месту градоначелника Верољуб Стеванвић има најдужи стаж на тој функцији - 16 година водио је Крагујевац. На то време се позива сада, у походу на пети мандат.

"Да вас посдетим: 2004. кад смо дошли на власт Крагујевац је био долина глади, а постао је град будућности, а онда је дошло до отимања власти и сад је Крагујевац девастиран", наводи Стевановић.

Каже да је његов тим припремио преко сто пројеката који могу да се реализују у Крагујевцу, док, како наводи, све што је за током протеклих неколико година урађено "није урадила градска власт, него републичка".

И то отвара ново питање. Да ли град као што је Крагујевац може без подршке републичке власти?

Крагујевац је у годинама после Другог светског рата, када је ту радила једина фабрика аутомобила на овом простору, био индустријски центар Балкана. Фабрика аутомобила ту је и данас, мада са италијанским предзнаком. Крагујевац има и индустријску зону. Да ли је то довољно за економску стабилност града?

"Крагујевац има буџет из којег може да закрпи неку рупу или афалтира неку улицу, али сви пројекти зависе од државе", наводи дописник Политике.

И док Николић наводи да је за време његовог мандата потврђено колико је важно да републичка и локална власт имају сличне програме и да сарађују јер је "држава имала с ким да разговара", Стевановић тврди да би и са њим исто могло да се разговара.

И за и против СНС-а 

Занимљиво је да листе које у Крагујевцу не могу да нађу заједнички именитељ у вези са локалним темама, поглед упиру ка Београду. И подржавају, или макар немају критике, на рачун политике коју води Влада Србије.

А то нас доводи до једне занимљивости избора у Крагујевцу - листу коју за град предводи Верољуб Стевановић и листу коју на парламентарном нивоу води СНС - повезује један човек. Милан Урошевић кандидат је и за одборника и за посланика.

"Колико је политички живот доведен до парадокса говори и податак да је господин Урошевић и у власти и у опозивији, у Ребублици он подржава власт а на локалу се бори против те исте власти и то је врхунски парадокс", каже Карталовић.

Стевановићу то није нелогично, јер како каже, "политика је једно а живот је друго".

"И ја сам дете СПО и мсилим да је то способан млад момак и треба имати такве људе у тиму... Разумите како хоћете, али је мени тај човек потребан, а преко њега ћу имати и контакте с Владом", каже Стевановић, који наводи да на националном нивоу и кад је реч о Косову нема противника.

"У Крагујевцу причају једну причу, а онда у Републици сви воле Вучића, а у локалу ништа не ваља јер би сви они хтели да буду локални шерифии, сви дају отворену подршку Вучићу", каже Николић, који мисли да све то није озбиљно нити је тема за озбиљне људе.

И ту није крај необичним појединостима. У Крагујевцу нису сви чланови СНС-а на једној листи. Владица Станојевић локални је функционер СНС-а, директор установе за збрњивање одраслих "Мале пчелице" и на овим локалним изборима - први на листи 12 "Дела, а не речи".

"Мене лично место градоначелника не интересује, нисам алав, стојим на земљи, само сам хтео да за своје људе за које није било места на листи 1 нађем неко место, јер сам са својом екипом учинио доста", наводи Владица Становевић.

Он је и даље формално члан СНС, а то потврђује и Радомир Николић.
 
Према Николићевом мишљењу, Станојевић је "набио прст у око странци која га је изградила" и требало би да сноси дисциплинске последице кад прођу избори.

Станојевић пак одговара да је на то спреман "ако тако одлучи председник Вучић", али да се нада да неће бити искључен, јер подржава политику СНС-а на републичком новоу.

Шарено, волим те, шарено 

Допсиник Политике из Крагујевца је уверен да све то чини занимљивим овдашње изборе, као и чињеница да је цензус спуштен на три одсто и да ће сада бити довољно да листа освоји две до три хиљаде гласова, зависно од излазности, па да има представнике у Скупштини града где би, како каже, могло да буде право шаренило.

Ипак, извесно је да у том шаренилу сигурно неће бити дугогодишњи сарадник бившег градоначелника. Саша Миленић заједно је са Стевановићем почео у Српском покрету обнове, пратио га и док је Стевановиц био градоналченик. Миленић је био заменик и председник скупштине града. Заједно су били И у Заједно за Шумадију и у Динкицевим Уједнињеним регионима.

Миленић на овим изборима не учествује, али их прати, како каже, као колумниста крагујевачких новина. И аналитичар који прогнозира постизборну сарадњу досадашњих политичких противника - Верољуба Стевановића и СНС.

Миленић је после разлаза са Стевановићем основао организтацију Шумадијска регија, која је приступила Покрету слободних грађана. Кад је ПСГ заговарао бојкот, Миленић је иступио, јер је био за излазак на изборе. Сада странка Сергеја Трифуноцива ипак излази на изборе, али - Миленић, каже, вођење политке препушта неким другим новим лицима.

"Сад ми је довољно да коментаишем, ако има млађих који хоће да слушају", каже Миленић, који мисли да је важно учествовати на изборима јер је то "једини институционални облик промене, а сваки други облик је играње са демократским традицијама које су плаћали нараштаји својом борбом".

Тако у се граду који има најстарије позоириште у Србији и избори претварају у својеврсни политички театар.

Знамо главне улоге, имамо и заплет.

А за расплет, не само овог комада, сачекаћемо 21. јун.