Епидемија продрмала и странке и теме у предизборној кампањи

Аналитичари сматрају да ће зато политичке странке морати за кратко време да ураде две ствари - промене агенду, али и комуникацију.

"Мораће да искористе оно што нуди интернет како би на неки начин симулирали интеракцију са бирачима. Нажалост, сва је прилика да оно што имамо да видимо нам сугерише да ћемо ми имати врло емотивну кампању, врло тензичну кампању, кампању у којој ће се различити догађаји смењивати мање-више сваког дана. Било би добро ако би постојала довољно велика политичка одговорност свих да на неки начин подвуку црвене линије преко којих се неће прелазити", наводи Бојан Клачар из Цесида.

РИК је означио старт друге четвртине. Када је реч о односу странке - бирачи, свака партија суочава се са последицама вируса. Напредњаци, који кампању базирају на јавним скуповима, док део опозиције који је најавио излазак мора да промени све оно са чиме су ушли у кампању почетком марта.

Два месеца епидемије уздрмала су чврсту одлуку коалиције за бојкот. ПСГ се у међувремену предомислио. Упитна је и одлука странке Бориса Тадића. Полемика је почела после његовог предлога да се формира листа бојкот.

"СзС се распао. Ја предлажем да наставим идеју бојкота, да продубимо бојкот, да будемо још већи бојкоташи након избора и да изненадимо Вучића, да изненадимо све који хоће да сарађују са Вучићем и онда иду председнички избори", рекао је лидер СДС-а Борис Тадић.

Са друге стране, странке Драгана Ђиласа и Бошка Обрадовића чврсте су у одлуци да изборе 21. јуна ипак прескоче.

"Извесно је да постоје бројна неслагања у свим тим странкама, извесно је да они виде на различите начине како се треба понашати у овој кампањи али се чини заправо да ниједан странка у СзС није спремна да на себе преузме одговорност оне странке која ће да наруши јединство бојкота", навео је Ђилас.

И претходна и искуства земаља региона говоре да бојкот најпре утиче на излазност.

"Може да смањи изласнот, може да појача мотивацију других. Међутим код нас је закон такав да не постоји неки законски праг око излазности. Дакле, овде око тог прихватања избора, ако посматрамо само ту излазност, кључно је шта ће рећи фактори који су релевантни. Ако узмемо искуство из региона, сећам се јако ниске излазности на референдуму у Свереној Македнонији, сви ти избори су били прихваћени од међународне заједнице", објашњава Марко Уљаревић из ИПСОС-а.

Аналитичар Бошко Јакшић наводи да на изборе треба изаћи.

"А да ли ће они бити легитимни и да ли ће их Европа легитимизовати, нема велике сумње да хоће, јер Европа је и до сада говорила врло јасно да је против бојкота да се треба борити, да је парламентарни живот оно што је битно за демократију", додаје Јакшић.

Девет изборних листа проглашено је за 12 дана кампање. Како ће изгледати коначна изборна листа знаћемо десет дана пред изборе.