Изборна кампања у доба короне, друштвене мреже под лупом

Ни наступи лидера, програми странака, па ни коментари на националним онлајн медијима у наредних месец и по неће остати ван надзора.

Новинарка Анђела Миливојевић каже да ће се то учинити кроз анализу вести на порталима, пре свега кроз анализу наслова, анализу текстова, а обратиће се пажња и на врсту фотографија које се користе.

"Верујемо да ће ово бити јако важан индикатор како се на јавно мњење утиче кроз онлајн медије, на који начин грађани бивају информисани и које теме доминирају", додала је Миливојевићева.

У изборној кампањи важна вест од Фејсбука. Од средине марта транспарентнији ће бити политички огласи у још 32 земље, међу њима је и Србија. Строжи надзор уводи после сумњи у страно мешање у америчке председничке изборе и референдум о Брегзиту. На то га је приморао и скандал са компанијом "Кембриџ аналитика", када су процурили подаци десетина милиона грађана.

Андреј Петровски из "Шер фондације" наглашава да ће сада Фејсбук константно објављивати податке о томе колико политичке странке троше на оглашавање, ко плаћа те огласе и која је демографија погођена.

"На тај начин се донекле скида опскурност друштвених мрежа када је у питању политичко оглашавање. Твитер је укинуо политичке огласе, што значи да ће Фејсбук бити предоминантан, односно главно средство за таргетирање", указује Петровски.

На адресе политичких странака стигао је и текст Декларације о поштовању интернет слобода у политичкој комуникацији.

"Стандарди добре политичке праксе, оно што закон налаже, као и општа правила интернет заједнице треба да се споје у један интегрални документ", каже Бојан Перков из "Шер фондације" и напомиње да је у претходним кампањама било разних манипулација, а прављени су читави лажни Јутјуб канали.

Учесницима у кампањи подсећање и на нове стандарде заштите података о личности прописане новим законом.