Мале странке у џиновским коалицијама

Кад год је у последњих 14 година Србија добијала нову владу, сем главних странака владајуће коалиције, у кабинете у Немањиној, као и у посланичке клупе, улазили су и представници малих странака, удружења или синдиката. Сами никад не би ушли у парламент, али се у сенци великих странака често нађу на победничкој страни.

Десетине милиона динара годишње из државног буџета иде на рачуне странака које никад самостално на изборима нису провериле своју снагу. И уочи десетих вишестраначких, а седмих ванредних избора у Србији многе мале странке још се нису одважиле да саме провере како их бирачи вреднују.

Какав је утицај такозване патуљасте странке у понекад џиновским коалицијама? Да ли је присуство у парламенту изигравање изборног система али и бирача.

"Апсолутно не мислим да је то изигравање, нити смо се ми борили за било шта, нити смо од СНС-а тражили истовремено било шта, ми смо ту да радимо и да својим радом допринесемо", каже Олгица Батић, председница ДХСС-а, који је на листи Српске напредне странке.

"Ми овде не ризикујемо да изгубимо зелене идеје, нама ова изборна коалиција и овај изборни блок око Бориса Тадића даје сигурност да своју политику можемо да наставимо да изграђујемо и да надограђујемо", каже Иван Карић из Странке зелених која је у коалицији са Новом демократском странком.

Аналитичари нешто другачије виде мотиве мањих партија и удружења.

"Искренији одговор би био да желе да уђу у Скупштину да би обезбедили егзистенцију, јер партије које уђу у парламент добију од државе неке паре и онда се те паре од кампање користе да та пратија некако живи", каже аналитичар Милан Милошевић.

Поред реалности да мале странке не могу преко скупштинског прага без великих, питање је шта заправо велике странке добију тиме што полуанонимне покрете и партије ставе на своју листу.

"Изборна комбинаторика је код нас главни изборни принцип, нажалост", каже Милошевић. 

Председник Покрета "Богата Србија" Захарије Трнавчевић, који је у коалицији са Демократском странком, каже да ће доћи време када ће "Богата Србија" изаћи сама на изборе.

"То је као хришћанство, почело је са 12 апостола, а проширило се много више. Наша идеја је толико крупна и велика да не може да се утопи у нешто и да нестане", рекао је Трнавчевић.

Од када је вишестраначког система, прича се о потреби да се направи сито које ће пропустити само веће партије.

Пре пет година спроведена је пререгистрација. Од 600 политичких организација на сцени су опстале 92 партије. Међутим, већина и даље на изборе ретко иде самостално.

"То је заправо знак незрелости политичког система јер наше политичке партије су више вођене рачуницом него програмским начелима, каже аналитичар Милошевић. 

Изнад свега тога стоји изборна математика као, чини се, главни критеријум за постизборне коалиције, због које се понекад спаја наизглед неспојиво.

У поређењу са земљама некадашње Југославије, у Скупштину Србије уђе убедљиво највише странака и удружења грађана. Тако постојеће изборно законодавство омогућује да се у парламенту нађу и они за које није увек јасно кога представљају.