Наставак спора са Хрватском

Србија ће у петак, 4. новембра, Међународном суду правде поднети допунске писане аргументе против Хрватске у спору у којем су две државе једна против друге поднеле тужбе за геноцид током сукоба у Хрватској 1991-95, јавља агенција Бета.

Хрватска је тужбу против тадашње Савезне Републике Југославије поднела највишем суду Уједињених нација у јулу 1999. године, а Србија је контра-тужбу суду доставила у јануару прошле године.

Власти у Загребу су крајем 2010. одговориле на контра-тужбу, а Београд има рок до 4. новембра да узврати на тај поднесак.

Хрватска ће затим имати прилику да уложи још један писани одговор, уколико стране не буду до тада одустале од тужби, главна усмена расправа могла би бити одржана 2013. године.

У обимном поднеску који ће у петак предати Међународном суду правде, Србија ће се, како сазнаје Бета, између осталог, позвати на пресуду којом је Хашки трибунал у априлу ове године осудио хрватског генерала Анту Готовину на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине, током и после операције Олуја 1995.

Према тој пресуди, тадашњи државни врх Хрватске, на челу са председником Фрањом Туђманом, учествовао је у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било трајно и насилно уклањање српских цивила са хрватске територије.

Србија: "Олуја" као геноцид 

У прошлогодишњој контра-тужби, Србија је од највишег суда УН затражила да утврди да је Хрватска починила геноцид током операције "Олуја", у намери да потпуно или делимично уништи крајишке Србе као етничку групу.

Геноцид је, по контра-тужби Србије, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.

Алтернативно, Србија је од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што је пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.

Хрватским властима би суд, према контра-тужби Србије, због тога требало да наложи да, у складу са својом међународном обавезом, казни геноцид почињен на њеној територији пре, за време и после операције "Олуја".

Србија тужбом тражи и да Хрватска "плати пуно обештећење" Србима из Книнске крајине за "све губитке и штете нанете изазване делима геноцида", као и да "успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и слободан повратак" чланова српске заједнице у њихове домове у Хрватској и за нормалан живот уз поштовање свих националних и људских права.

Власти у Београду тужбом траже и да Хрватска из закона о државним празницима уклони "Дан победе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских бранитеља", који се славе 5. августа, "на дан тријумфа геноцидне операције Олуја".

Хрватска тужба

У тужби коју је, у јулу 1999. године, поднела против тадашње СРЈ, Хрватска је тврдила да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације.

Званични Загреб је у тужби затражио да Међународни суд правде Србију прогласи кривом за кршење Конвенције о геноциду и наложи јој  да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.

Међународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.