Боројевић негира кривицу

Бивши директор Института за онкологију Ненад Боројевић негирао је пред Специјалним судом кривицу за мито и намештање тендера за набавку цитостатика и навео да је уцењиван да плати како не би био оптужен.

Боројевић тврди да није узимао мито од фармацеутских компанија како би фаворизовао куповину њихових цитостатика.

"Није тачно ништа што ми се оптужницом ставља на терет. Медији су, у време хапшења, створили атмосферу линча, лажима и бесмислицама да је група криминалаца који су се представљали као лекари, а на чијем сам челу ја, била спремна да купује више лекова и троши их пошто-пото само да би остварила свој циљ, а то је примање мита. То је исконструисана прича која је узнемирила јавност", рекао је Боројевић у својој одбрани.

Првооптужени Боројевић, означен као организатор групе, истиче да нико од надлежних није проверио такве наводе, ни када се говорило да су деци даване веће количине цитостатика од неопходних.

"Мој циљ је био да се пацијентима обезбеди одговарајућа заштита. Нити сам припадник нити организатор криминалне групе и нисам хијерархијски надређен осталим оптуженима", рекао је бивши директор Института за онкологију. 

Боројевић каже да је службеник фармацеутске компаније "Актавис" Горан Орлић против њега поднео кривичну пријаву да би прикрио сопствену проневеру и негирао да му је Орлић дао 95.000 евра.

"План набавке цитостатика нисам могао да одредим произвољно, него се план слао у Републички завод за здравствено осигурање који је одлучивао о висини средстава која се дају за набавку, а план набавке је састављала комисија Института за онкологију", рекао је Боројевић.

И фармацеути на оптуженичкој клупи

Према оптужници, група је оптужена за мито и намештање тендера за набавку цитостатика од 2007. године до 2009. године, а за набавку врсте цитостатика 2008. године потрошено је 28,8 милиона динара, а 2009. године 84,6 милиона динара.

Боројевић је оптужен је да је у том периоду од фармацеутских комапанија примио поклоне у новцу, на основу фиктивних уговора о делу и уговора о стручној помоћи у укупном износу од 11,2 милиона динара и 11.800 евра.

Осим Боројевића, на оптуженичкој клупи су и његови сарадници и представници неколико фарамцеутских кућа.

Начелник Одељења педијатријске онкологије Зоран Бекић је, према оптужници, по истом основу добио 10,2 милиона динара и око 7.000 евра од фармацеутских компанија.

Сведок Горан Орлић из фармацеутске компаније "Актавис" је, према оптужници, Боројевићу и Бекићу дао 95.000 евра, а заузврат су му дали информације о тендеру које су му омогућиле да његова фирма добије на тендеру за набавку цитостатика.

Директорка апотеке Института Ивана Поповић је, према наводима оптужнице, од фармацеутске куће добила моторну косачицу са резервним деловима, пут на Родос и намештај, а заузврат је утицала на Боројевића и Бекића да се прихвати као најповољнија понуда те компаније у поступку набавке цитостатика.

Оптужени су и генерални директор "Роша" за Србију Војислав Петровић, директор онколошког сектора представништва компаније "Фармасвис" Андреја Соретић, и Предраг Маринковић и Ана Матовић, обоје из компаније "Астра Зенека", као и помоћник директора за здравствену делатност Института за онкологију Зоран Томашевић.

У оптужници се наводи да су се лекари Института за онкологију од марта 2007. године до краја 2009. године договарали са представницима фармацеутских компанија да им унапред дају податке о потрошњи цитостатика и о планираним јавним набавкама.

Лекари су утицали да се више троше цитостатици одређених фармацеутских кућа, којима су достављали информације на основу којих су достављане најповољније понуде.

Потом су са њима закључивали уговоре о куповини цитостатика, а на њихове рачуне уплаћиван је новац за наводне ауторске хонораре.

Окривљена Јасмина Гутовић из фармацеутске куће "Мерк" склопила је са Тужилаштвом за организовани криминал споразум о признању кривице који је постао саставни део оптужнице, и она је признала да је давала мито.