Инсајдерска страна рата

Некадашњи заменик командата Војске Републике Српске Ратка Младића, Манојло Миловановић, рекао је да је Младић крајем рата у БиХ доживео лакши мождани удар и да је боловао од бубрега.

Миловановић, који је био начелник Главног штаба ВРС, то је рекао у сведочењу на суђењу генералу Здравку Толимиру, Младићевом тадашњем помоћнику за обавештајно-безбедносне послове. Толимир је оптужен за геноцид над сребреничким Муслиманима, у лето 1995. године.

Према Миловановићевом исказу, генерал Младић је "лакши мождани удар" доживео пре јесени 1995. године.

"Једном ми је у то време рекао: 'Ја сам имао лакши мождани удар и понекад не знам да је два плус два четири. А и Толимир је имао мождани удар, па немој ни њега увек да узимаш за озбиљно'", испричао је Миловановић, извињавајући се Толимиру.

У то време, како је описао Миловановић, генерал Младић је почео да псује пуковнике и друго особље Главног штаба ВРС. "Рекао ми је да га, кад то почне да ради, упозорим тако што ћу га шутнути чизмом испод стола", рекао је Миловановић.

Према његовим речима, међутим, пола сата касније Младић је због овце коју је видео испред Главног штаба ВРС у Хан Пијеску почео да псује присутног пуковника. "Ја сам га шутнуо, а он ми је одговорио да не важи оно што ми је рекао пре пола сата", казао је Миловановић.

Сукоб с Караџићем

Генерал Младић се, према Миловановићевом исказу, сукобљавао са председником РС Радованом Караџићем око тога "ко ће бити први", пошто су обојица били "властољубиви и харизматични".

На крају би Младић схватао да је Караџић врховни командант, прецизирао је сведок, који је нагласио да је Војска Републике Српске спроводила "само Караџићеве команде".

"Младић до средине 1994. није доносио одлуке самостално, без консултација са члановима Главног штаба. Онда је неколико пута донео одлуку без Штаба да би нешто брзо постигао, али се показало да то није ишло", посведочио је Миловановић.

У то време, Младић је, према речима сведока, добио бубрежну болест, "али је мало боловао по болницама и био је у јединицама и Главном штабу".

Генерал Младић се често консултовао са тадашњим пуковником Толимиром, кога је Миловановић назвао "Младићевим очима и ушима". "Имао је велико поверење у Толимира и Љубишу Беару. За Толимира знам зашто, а за Беару ми никада није било јасно зашто", напоменуо је сведок.

Пуковник Беара у то време је био начелник Одсека за безбедност у Главном штабу Војске Републике Српске, а пред Трибуналом је прошле године осуђен на доживотни затвор, због геноцида у Сребреници, у јулу 1995. године.

Миловановић: Толимир знао да се спрема "Олуја"

Генерал Миловановић, који је у то време био ангажован на ратишту у западној Босни, око Бихаћа, нагласио је да је обавештајна служба ВРС, са Толимиром на челу, "морала знати" да Хрватска војска припрема офанзиву "Олуја", зато што су хрватске трупе биле мобилисане и гомилане у критичним подручјима.

"Обавештајна служба ВРС морала је то знати, а мени нису ни реч рекли и пустили су ме да нападнем Муслимане код Бихаћа. Нека им иде на душу, ако су знали, а мени нису рекли", рекао је Миловановић.

Он је описао и да је Толимир, за време рата у БиХ, "често вукао за руку Младића", док је командант ВРС разговарао телефоном или радио-везом, упозоравајући га "да не говори то, јер Муслимани прислушкују".

"На пример, на снимку на којем Младић наређује да се туче зграда Председништва БиХ у Сарајеву и каже да им 'развучемо памет', чују се и његове речи: 'Добро, Толимире!' То вероватно значи да га је Толимир вукао за рукав да то не говори. После је Радио Сарајево то месецима пуштао свако јутро, као шпицу", испричао је Миловановић.

У наставку суђења, генерала Миловановића унакрсно испитује Толимир, који се брани сам.