Шешељ тражи ослобађање

Пред Трибуналом у Хагу, лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ затражио је да буде ослобођен, пошто Тужилаштво, како тврди, током свог доказног поступка није доказало ниједну оптужбу против њега за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-1993. године. 

Шешељ је захтевао и да претресно веће донесе одлуку да му буде исплаћена одштета за "више од осам година" које је "безразложно" и "без икаквог правног основа" провео у судском притвору у Схевенингену.

"Ви нисте ништа доказали ван разумне сумње, осим да ме неизмерно мрзите и да хоћете по сваку цену да ме осудите", рекао је Шешељ.

"Тужилаштво стално наступа с тезом: 'Знамо ми њега - он је такав'. Знате ви мене и ја не спорим да сам најгори човек на свету, али докажите ми какву то кривицу ја имам и где сам починио, подстицао или планирао злочине", рекао је Шешељ.

Шешељ је тврдио и да је "искључиво из политичких разлога" подигнута оптужница и вођен процес против њега, понављајући да је у својој књизи то потврдила и бивша главна тужитељка Карла дел Понте.

Покојног премијера Зорана Ђинђића, назвао је "мафијашким и прозападним премијером" који је Дел Понтеовој, по њеној књизи, рекао да "Шешеља воде и да га не враћају".

"Оптужница је требало да звучи лепо у време мог хапшења, а сада се као бумеранг враћа у тужилаштво и показује којим се методима служило", приметио је Шешељ.

Шешељ: Суђење на захтев запада

Оптужени је тврдио и да је до суђења дошло на захтев САД, Велике Британије, НАТО-а и ЕУ који не би могли да ефикасно спроведу прикривену окупацију Србије, да је, како каже, он у земљи.

Осврћући се на оптужбе, Шешељ је казао да Тужилаштво ничим није доказало да је он "говором мржње" физички починио прогон несрба у Вуковару, Малом Зворнику и Хртковцима, 1992. године.

"Никада у животу ја нисам тражио да се заробљеници стрељају, пребијају или злостављају. Напротив, позивао сам да се то не чини", рекао је Шешељ.

Негирао је да је у Вуковару, с јесени 1992, рекао да "ниједан усташа не сме жив изаћи из града", подсећајући да је сведок који је то тврдио проглашен непоузданим у процесу "вуковарској тројци" пред Трибуналом.

Позивајући се на пресуде београдског суда, оптужени је тврдио и да ниједан добровољац СРС-а није осуђен за убиство хрватских заробљеника на фарми Овчара које се и њему ставља на терет.

Шешељ је нагласио и да је други сведок оптужбе "измислио митинг СРС-а у Малом Зворнику 1992" на којем је он, по оптужници, позвао на прогон Муслимана из суседног Зворника, непосредно уочи напада на тај град.

"Митинг у Малом Зворнику био је 1990, а не 1992. На основу исказа једног сведока, који је измислио митинг 1992, Тужилаштво ме оптужује за чињење прогона, а никад се није потрудило да провери ту тврдњу. Тужилац је то учинио тек када му је наложило претресно веће и рекао је да није могао да нађе доказе", рекао је Шешељ.

Одбацивање оптужби за депортацију

Као недоказане, одбацио је оптужбе за депортацију и присилно премештање Хрвата из војвођанског села Хртковци, називајући "лажним" сведоке који су тврдили да је у мају 1992. на митингу у селу прочитао списак хрватских мештана који морају отићи и рекао да "би сву децу из мешовитих бракова требало побити".

"Ја сам на том митингу изложио предизборни програм СРС-а. Рекао сам да ћемо, ако дођемо на власт, ићи на размену становништва, с обзиром да је већ 200.000 Срба било протерано из Хрватске, као и на размену кућа и имовине... Ко је депортован из Хртковаца? Нико. Ко је присилно премештен? Нико", тврдио је Шешељ.

Шешељ је оповргавао и да је икада подстицао своје присталице да чине злочине за шта је, такође, оптужен.

Наводе оптужнице о конкретним злоделима - убиствима, незаконитом притварању, мучењу, сексуалном злостављању несрба - лидер радикала је одбацивао као недоказане, прецизирајући да после 1. октобра 1992. године он није имао "никаква командна овлашћења над добровољцима СРС-а".

Шешељ наставља излагања аргумената у корист свом захтеву да буде ослобођен после прве половине суђења.

Претресно веће је оптуженом за образлагање захтева одобрило три и по сата.

Тужиоци ће супротним аргументима, на Шешељев захтев одговорити сутра.

Претресно веће ће одлуку о Шешељевом захтеву донети накнадно, како је недавно најавио председавајући судија Жан-Клод Антонети, у року од неколико недеља.

По правилима Трибунала, судије могу оценити да су тужиоци изнели довољно доказа против Шешеља по свим тачкама оптужнице или због недостатка доказа одбацити целу оптужницу или неке од њених тачака.

До сада се у пракси суда у Хагу није десило да у овој фази процеса оптужени буде ослобођен.

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007, а у судском притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега.