Интервју: Дик Марти

Специјални известилац Савета Европе Дик Марти пре нешто више од месец дана објавио је свој извештај под називом "Нехумано поступање са људима и незаконита тајна трговина људским органима на Косову".

Јуче су о том документу и његовим амандманима дебатовали и гласали посланици из 47 земаља чланица Савета Европе. Иза 27 страница коначног текста стоји око две године рада, пре свега марљивог посланика швајцарских либерала, члана комитета за правне послове и људска права Савета Европе Дика Мартија.

Марти у екслузивном интервјуу за Радио-телевизију Србије говори о методама које је примењивао приликом састављања извештаја, о политичким и медијским одјецима, о нападима на њега и о томе какво понашање власти у Србији би највише помогло намерама тог извештаја.

Парламентарна скупштина се изјаснила и усвојила ваш извештај и препоруке, које су из њега произашле. Да ли је резултат онакав какав сте очекивали?

Марти: Јасно је да, када сте укључени у један тако деликатан, тежак и сложен посао, надате се да ће тај посао ваше колеге схватити и одобрити. Морам да кажем да сам био изненађен, очигледно пријатно изненађен, толико јасним и непобитним резултатом гласања. Мислим да је реч о важној поруци, која је овиме упућена из Парламентарне скупштине, упркос свим критикама и нападима на мој извештај. Мислим да овако огромна већина гласова за извештај показује колика је подршка коју му је дала Парламентарна скупштина Савета Европе и сматрам да је тиме упућена важна порука свим институцијама, које сада стварно и истински све усвојене препоруке треба да преточе у дела.

Парламентарна скупштина се изјаснила позитивно и о другом документу, који је на неки начин везан за ваш извештај. Реч је о препорукама мера заштите сведока. Ви сте много говорили о неопходности заштите сведока. Шта мислите, да ли је и то на неки начин још једна мала победа за Ваш извештај?

Марти: Ја не мислим да треба говорити о победи, јер то не би био правичан израз. Сматрам да је то такође одраз подршке резултатима рада господина Гардета, који се у свом извештају није бавио само сведоцима на Косову, већ и у целокупном региону. Тај извештај подвлачи колико је фундаментално важна заштита сведока. И ако до сада правда није била задовољена, ако је постојао велики број људи, који су избегли правду, то је и зато што нисмо били у стању да ефикасно заштитимо сведоке. Познато вам је да су сведоци застрашивани, убијани и мислим да је управо то скандалозно.

Са колико сведока сте ви разговарали? Да ли је реч о десетинама, стотинама? Да ли су разговори вођени очи у очи? Какве сте методе користили током ваше истраге?

Марти: Нисам у позицији да вам откријем било какве детаље. Све што могу да кажем јесте да је реч о непосредним сведоцима догађаја, који су у стању да посведоче о ономе што су видели и што су лично чули. Мени је стало да о њима не откријем ни један једини детаљ, који би могао да допринесе њиховој идентификацији. Оног дана када се тим сведоцима буду пружиле све правне гаранције и заштита, сигуран сам да ће проговорити.

У Вашем извештају, ви издвајате Дреничку групу као главну групу која је чинила злочине. Каква је разлика између те и осталих група Ослободилачке војске Косова?

Марти: У извештају је све то објашњено како се не би стекао утисак да се криминализује целокупна Ослободилачка војска Косова, јер ОВК није била традиционална војска, није била хомогенизована на традиционалан начин, није имала на свом челу једног генерала и хијерархијску пирамиду. То је пре свега био скуп различитих група са различитим вођама, које нису обавезно чиниле јединствену структуру. Дакле, није могуће криминализовати целокупну ОВК као такву, али је јасно да је криминални елемент извукао корист из те војне или, ако хоћете, паравојне структуре.

У извештају помињете неколико хиљада особа несталих током рата на Косову, као и 470 особа несталих после рата. Међутим, упозоравате да би тај број могао да буде много већи. Зашто је било тешко доћи до прецизног броја?

Марти: Зато што није могуће тачно пребројати нестале, као ни тачно време када су нестали. Имали смо конкретне наговештаје, на пример, да су пријављивани датуми нестанака, који се се разликовали од стварних датума. Разлог за то је веома једноставан. Ако би нестанак био пријављен пре одређеног датума, у овом случају 12. јуна - окончања рата, породици би следовале одређене финансијске бенефиције. Ако би особа била пријављена као нестала после тог датума, она више не би била третирана као жртва ратних сукоба и код косовских Албанаца то би побуђивало сумњу да је реч о издајнику или сумњивој особи.

Ви сте постали познати светској јавности по другом извештају, објављеном у јуну 2007. године. Тај извештај бавио се тајним летовима, затворима и трансферима затворника, које је обављала ЦИА. У њему сте именовали 14 европских земаља као саучеснике у тим тајним операцијама. Да ли вас је рад на том извештају на неки начин препоручио Савету Европе за посао известиоца у случају Косова? Како уопште тече избор известиоца у Савету Европе?

Марти: Суштински, мислим да је делимично томе допринела моја професионална прошлост као истражног судије, тужиоца и државног службеника, који је водио истраге у вези са организованим криминалом и међународном трговином наркотицима. Мислим да је то свакако био један од критеријума током избора. Чињеница да сам био известилац о тајним летовима и затворима ЦИА у Европи је свакако такође допринела да ме комисија изабере за известиоца и у овом случају. Такође, мом избору допринела је и чињеница да сам приликом рада на извештају о тајним затворима показао способност да допрем до сведока, који су морали да буду заштићени и чији идентитет не би могао да буде обелодањен без огромног ризика. Сведоци су имали поверење у моју професионалност, али и у Савет Европе и у његову приврженост заштити људских права, која никада не може да буде доведена у питање и која је јасан приоритет. То је вредност поводом које се никада не можемо цењкати и мислим да се по томе разликујемо од других политичких институција.

Управо сте поменули да сте били тужилац и истражни судија. То је било у граду Тићину?

Марти: Да.

Рекли сте да је за Вас, приликом рада на овом извештају, полазна тачка била књига госпође Карле дел Понте, објављена пре две године под насловом "Лов - ратни злочинци и ја". Госпођа Дел Понте је такође била истражни судија и тужилац у Лугану. То је исти кантон, зар не?

Марти: Тако је.

Ви сте се познавали?

Марти: Ми се веома добро познајемо.

Да ли сте радили заједно?

Марти: Ми смо као државни службеници - истражне судије или тужиоци, радили за правосудне институције чије се надлежности нису директно преклапале. Дакле, нисмо непосредно радили заједно, али наравно да смо се познавали. Њена књига је послужила као повод да се покрене поступак у Савету Европе, који је довео до мог извештаја. Њена књига је дакле, на неки начин, стартна позиција мог извештаја.

Током јучерашње дебате нагласили сте да је Савет Европе чувар вредности који мора да штити истину. Да ли је управо то била, на неки начин, Ваша идеја водиља током две године Вашег рада на овом извештају?

Марти: Да, мислим да је сав наш рад заснован на том принципу. Не може бити демократије без транспарентности и истине. Током целокупне историје човечанства, када год је неко покушао да сакрије истину, да лаже народ, таква прича имала је болан крај. Зато мислимо, и мислим да је то је и филозофија Савета Европе да унапређивање и потврда људских права, као и демократија, увек повлаче трагање за истином.

Нагласили сте да Ваша истрага није имала карактер полицијске истраге. Какав је стварни циљ Ваше истраге? Шта би то у неком сценарију из снова требало да проистекне из њега?

Марти: Ми смо скупштина политичара, сви ми смо посланици у парламентима земаља из којих долазимо. Сви ми, како да то најбоље изразим, осећамо извесну приврженост начелима Савета Европе и његовим активностима, које су за нас додатне активности поред оних које обављамо у матичним парламентима. И зато смо овде. Сви ми смо помало чувари вредности и начела израженим у Европској повељи о људским правима. И када сматрамо да нешто не ваља, ми у то упремо прст. Суштински, овај извештај је управо то - упирање прстом. И после те оптужбе, која је детаљна, конкретна, сада је потез на правосудним органима и политичким властима, које треба да подигну на ноге правосудне институције, које ће бити ефикасне и веродостојне. Дакле, сада је на тим органима и званичницима да се покрену, реагују и успоставе све неопходне структуре.