Сведочење припадника Унпрофора

У наставку суђења Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, сведок оптужбе Александар Валентинович Вишњевски изјавио је да су га, у пролеће 1995, српске снаге узеле за таоца, заједно са другим припадницима Унпрофора из Украјине.

Тадашњи председник Републике Српске оптужен је за узимање више од 200 чланова "плавих шлемова" за таоце, крајем маја и почетком јуна 1995. године, после ваздушних напада НАТО-а на положаје и објекте Војске Републике Српске.

Тадашњи наредник у украјинском Унпрофору, Вишњевски, изјавио је да је са још 42 Украјинца био разоружан и заробљен 26. маја 1992, у фабрици "Енергоинвест" у Илиџи.

Вишњевски је рекао да су Украјинци прво пристали да се разоружају, али да су променили став, када су на телевизији видели француске припаднике Унпрофора које су босански Срби везали за стубове.

Оружје су предали тек пошто је један полицајац уперио пиштољ у главу украјинског официра, назначио је сведок.

Припаднике Унпрофора, босански Срби су, затим, пребацили у Бијељину, где су им придодали још 14 "француских маринаца", рекао је Вишњевски, а онда су сви били транспортовани у Бањалуку.

Када су Украјинци одбили да се у касарни поделе у мање групе, млади српски војници су, како је испричао сведок, довели псе вучјаке и почели да их хушкају на заробљене, али им нису дозволили да приђу ближе од "15-20 сантиметара".

У кратком унакрсном испитивању, оптужени Караџић, који се брани сам, сугерисао је да су српски војници и полицајци желели да украјинске "плаве шлемове" склоне из фабрике у Илиџи, да би их "заштитили" од ваздушних напада НАТО-а.

"Не знам баш да ли су били заштитнички расположени. Да су хтели да нас заштите, зашто би нам одузимали оружје", одговорио је Вишњевски.

Заштићени сведок: Ставили су ми нож под грло

Сведочио је и француски официр, чији је идентитет заштићен псеудонимом КЏ-196. Он је описао како су га официри Војске Републике Српске, с којима је до тада сарађивао, 26. маја 1995, узели за таоца, заједно са још 21 француским војником из вода којим је командовао.

Официр је изјавио да се то догодило на сабирном пункту Унпрофора на Пољинама, код Сарајева, у који је било одложено тешко оружје ВРС, у складу са споразумом о зони искључења за артиљерију око града.

КЏ-196 сведочио је да је официр ВРС Владо Медић тражио да припадници Унпрофора положе оружје и да је почео да прети, када су француски "плави шлемови" то одбили.

"По Медићевој команди, један његов војник пуцао је из ручног бацача на кулу стражару... Капетан Драго, с којим сам до тада имао добре односе, ставио ми је нож под грло, а други војник ми је уперио аутоматску пушку у леђа... Рекли су нам да положимо оружје или ћемо бити побијени", изјавио је сведок.

"Пошто су предали оружје, француски војници били су премештени у болницу у Јагомиру, а затим преко Бијељине у Добој. Нису били злостављани, али су све време били под строгим надзором", напоменуо је КЏ-196.

Заједно са другим таоцима, сведок и њему подређени француски војници били су ослобођени 7. јуна 1995. године.