Харадинај остаје у притвору

Првобитна одлука о пуштању Харадинаја била је толико неразумна да представља злоупотребу дискреционог права Претресног већа, навело је Жалбено веће Хашког суда, образлажући одлуку којом је преиначена одлука да Харадинај од сутра буде на привременој слободи.

Тиме је усвојена жалба тужилаштва на прошлонедељну одлуку првостепеног већа да Харадинај буде пуштен на привремену слободу, од 17. децембра до 14. јануара.

Погрешан је био закључак првостепене одлуке да би ослобађање Харадинаја било "незнатан" ризик по поновљено суђење, које би требало да почне у јануару, оценило је Жалбено веће.

Веће судије Патрика Робинсона, који је и председник Трибунала, назначило је да је суд у поступку против Харадинаја више пута утврдио да "постоји раширена атмосфера озбиљног узнемиравања сведока".

Оцењено је и да се сведоци осећају узнемираваним и пошто је наређено понављање суђења. 

У одлуци се подсећа да је и само Претресно веће, уз наведене ставове, утврдило и да би Харадинајево ослобађање допринело атмосфери застрашивања сведока и могло да подстакне његове присталице да узнемиравају сведоке.

"Пошто је утврдило значајне елементе против привременог ослобађања, Претресно веће је морало своје дискреционо право тако и применити", пише у одлуци.

Као разлог за привремено ослобађање, Харадинај је, крајем новембра, навео да му је супруга трудна и да би требало да се породи средином јануара. Поред тога, како пише у захтеву, он би желео да види своје двоје деце.

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, Апелационо веће Трибунала наложило је, 21. јула, да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице.

Оне се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланици, код Дечана, од марта до септембра 1998. Харадинаја су, 20. јула, ухапсиле снаге Еулекса и пребациле га у Хаг.

Првостепеном пресудом, Харадинај и другооптужени Баљај били су ослобођени кривице, а трећеоптужени Брахимај осуђен је на шест година затвора, због окрутног поступања према заробљеницима у јабланичком логору.

Понављање суђења наложено је због тога што на првом процесу нису била саслушана два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".
 
На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову указало је и судско веће у првостепеној пресуди, у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрао нелојалним, али не и да је доказана кривица Харадинаја и Баљаја.

Новом оптужницом, Харадинају, Баљају и Брахимају се у шест тачака на терет стављају убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као и кршење закона и обичаја ратовања. Харадинај је, по оптужници, 1998. и 1999. године, био вођа ОВК у околини Дечана.